Лирика вечног тренутка

Оно што у древности бејаше Србска Надмоћ, у овоме времену постаде Србска Немоћ.

Некада бејасмо господари и чувари Мајке Земље, као и свеколиког Словесног Човечанства, а данас постадосмо последње слуге злих владара Света.

Из Надмоћи смо запали у Немоћ, само зато што вековима, кроз многе нараштаје, нисмо ништа радили на буђењу и освешћивању своје Осећајне Душе.

Наша Осећајна Душа је остала на оном Ступњу Стварања на којему је била пре стотину векова.

Наша Осећајна Душа (а то је оно што зовемо Словенском Душом) као да столећима ништа није учила, као да је многа тисулећа преспавала у некој врсти космичког сна.

А Човечанство се у међувремену много променило, много променило – не набоље, већ нагоре!

Променило се Човечанство, променио се свеколики Свет, променила се и сама Мајка Земља.

Србска Надмоћ је запала у Србску Немоћ, у Србску Наивност.

У древности бистри и оштроумни, словесни и мудри, храбри и неустрашиви, а данас, гле! постадосмо сушта супротност и опречност свему овоме.

Одавно нисмо дорасли да се носимо са Лукавством Света.

Пред Лукавим, који влада Светом, ми се све више повлачимо, ми му одавно не пружамо никакав отпор ни на којему пољу, ми не смемо више да станемо пред њега и да му се мудро и ратнички супротставимо.

Зато и кажем, наш први и главни задатак у овоме времену свих времена јесте убрзано буђење и освешћивање Србске Осећајне Душе.

Да је Србска Осећајна Душа Освешћена, да је у Чистој Свести, тада би могла све јасно да види и разлучује.

Пре свега, одмах би, у трену, разлучила пријатеље од непријатеља.

Видела би ко су нам и где пријатељи, а ко су нам и где непријатељи.

Видела би тада наша Освешћена Душа, наша Видовита Душа, да Свет почива на Обмани и Превари, да Светом не влада Дух Стварања, већ Дух Лукавога, те да нам из Света никакво Добро не стиже.

И још би видела наша Освешћена Душа, наша Видовита Душа, да само Србин спасава Србина, да само Србин и Србкиња спасавају једно друго, а кад они спасавају једно друго (и кад они спасавају једни друге), тада нам је и Свевишњи, наш Бог Створитељ, вазда и увек у помоћи.

Србска Надмоћ мора поново да узрасте у још вишу Србску Надмоћ, да се Србска Надмоћ узнесе на највиши космички и божански ступањ Стварања, да постане Сутворац са Творцем, Састваралац са Ствараоцем Васељене.

И, надасве, Србска Надмоћ мора да узрасте до Највишег Начела Божанске Љубави, Оне Љубави која се ничим не може мерити, ничим не може поредити, и никаквим људским и човечанским речима не може исказати, а то је Она Љубав која све твори и све одржава у свим световима.