Дубока је река света.
Њоме сада тихо плови
Дан Божији, сан Љубави.

У вечитом белом сну
изрази се кују живи
и симболи души лете.

Ту се искра свака вечно,
напаја и бива свесно,
подигнута у вечности!

Затим лети ка дворима
живог светла и безкраја
где се душе роје у радости.

Како свуда оне светле!
Како само боје снене
певају у тајној ватри!

Оној која све запати,
и пољуби љубичасто…
Оживевши сваку бит.