Изронит ће храм

Од сунчевог  сјаја

На олтару њговом упаљена ватра

Ватра нове свијести и новог живота

Њега будно чува свештеница Зора

Чувале су тајну

Дубине плавог мора

Гдје некад бјеше Сварогова гора

Затрест ће се небо, усталасат мора

Из утробе земље изронит ће она.

А са њом у храм љеоси од постања

Који чува земљу витешког рода

И брзо ће час да се своје врати

Из руке туђина што за образ не мари.

 

Вратит ће се Нада, Вјера, Љубав, Правда

Свештенице огња небескога плама

А са њим затим

Весна, Лада, Мара

Да поспријеме предворје вјечитога Раја.

Осјећају тамни, одбројани су им дани.