Драган Симовић: Љубав плавих вила никада не умире


(Једној плавој дивот-вили са мојих звезданих и оностраних путовања; из мојих давнашњих песничких снова, визија и јасновиђења.)

Screenshot_2016-04-08-23-01-22-1

Плаве виле су веома ретке, и оне долазе из плавог свемира и плавог звезданог јата, из плавог сазвежђа, са плаве звезде.

Њихове очи су језерско-плаве, њихове бујне и лепршаве власи су попут плаве месечине, њихова пут је танана, мекана и титраво-плавичаста, њихов глас и пој је сав у прозирно плаветним ваграма и преливима.

Плаве виле свирају на флаути, и попевају уз звездану лиру.

И флаута и звездана лира производе плаве тонове, плаву мелодију, плаву музику.

Плаве виле су најчешће заштитнице песника, и зову се још музама.

Музе су увек – плаве виле!

Беле виле имају многе друге послове, дужности и задатке, али су само плаве виле посвећене поезији, музици, сликарству и свакој другој лепоти, красоти и дивоти.

Плаве виле и мисле и осећају и говоре срцем.

Оне путују кроз срце, стварају и певају из срца, и навек бораве у срцу.

Зато и јесу надалеко чувене исцелитељице срца.

Нико тако, као плава вила, не уме и не може да утеши, излечи и исцели песниково срце!

Чаролије плавих вила превазилазе сваку другу чаролију и мађију у вилинском свету.

Плаве виле исијавају дивот-плаветну светлост плавог звезданог драгуља.

Оне су Плави Створитељев Зрак, а животна дејства, животне енергије и моћи примају од Плавога Сунца.

Плаве виле су, за разлику од свих иних вила, најпостојаније и најверније у Љубави.

Љубав плавих вила никада не умире!

Из љубави плавих вила рађају се плаве звезде.

Screenshot_2016-04-12-13-29-43-1

Један коментар

  1. Светлана's avatar
    Светлана

    Овај коментар можда нема везе са прелепим писањима Драгановим, али осећам потребу да напишем по коју реч о синоћној посети.
    Ово је опомена за ,,оне,, или ,,оног,, што ноћас дође да ме сатре.
    Обраћам ти се бездушни , добро прочитај ово , више пута ако треба, да запамтиш , да запамтите и ти о твоји : НЕ БОЈИМ СЕ!
    Видео си ме, чуо си ме да сам те звала да изађеш да те видим, да се боримо. Не смеш, не смеш да се појавиш а нападаш мучки, тако једино и смете. Глас мој хоћеш, а шта ћеш са њим чинити када ће те прожети.
    Од данас све се мења, од данас ловац постаје
    ловина!
    Долазимо бездушни , наћићу баш тебе, тебе што ноћас мучки нападаш! Од данас си ти моја ловина!

Оставите одговор на Светлана Одустани од одговора