Буде се Беле Србкиње, буде се песничке виле и појањем својим буде и освешћују давно заспало Бело Србство.

Ја сам то видео још пре тридесет лета, видео сам да ће у времену долазећем управо Беле Србкиње да буде и освешћују уснуло  Србство.

Зато што је Женско Начело јаче, постојаније и утељеменије у Миту, у Предању, у Традици, у Вери, у Бићу Језика.

Један народ је будан, освешћен и јак онолико колико је у њему Женско Начело будно, освешћено и јако.

И ово упамтите!

Будућност имају само они народи у којих је Жена слободна, самосвојна и самобитна личност.

Народи у којих је жена само робиња, само машина за рађање деце, немају никакве будућности, ма колико се они бусали и прсили, ма колико они урлали и дивљали.

Дивљаци немају никакву будућност у једном будућем звезданом свету.

Залуд им рађање деце, ако ту децу рађају робиње и персоне.

Робиње и персоне, по правилу, увек рађају будуће робове.

Само слободна Жена, само слободна Бела Србкиња може да рађа будуће ратнике и ратнице Светлости, будуће слободне и самобитне личности.

И, надасве, није битно колико ће Бела Србкиња да роди деце, већ кога ће да роди!

Боље је да роди једно једино дете у Светлости, него ли десеторо деце у Тами!

Ствари се од сада морају гледати и сазерцавати са једног Божанског Становишта, са становишта Истине и Светлости.

Зато ја свим својим бићем подржавам пробуђење и освешћене Беле Србкиње, тајновите и даровите песничке виле: Светлану Рајковић, Душицу Милосављевић, Браниславу Чоловић и све ине које се још нису придружиле нашем звезданом и песничком јату, а осећам и знам, да су ту негде око нас!