Пробудих се јутрос у праскозорје.

Понад топола у даљини, гле, пурпурни и румени облаци на зелен-плаветном небу од смиља.

Са Истера подухује дашак, доносећи мирис нане, матичњака и липовог цвета.

Све вас поздрављам и све благосиљам!

И све вас свим бићем и свом душом љубим!

Јер, сви сте ви у мени, и у сваком од вас срце моје куца.

Сви сте ви моја љубав –

једна бескрајна и вечна љубав,

 без почетка и свршетка!