Вријеме

Протиче ријека

овдје и сада…

Нема почетка

и нема краја…

Тренутак вјечности

стоји залеђен окренут лицем према мени.

На привидном лицу стварности

промичу сјене.

Одговори на питања

сами се откривају на час

и нестају затим у магичној игри свјетлости и звука.

Јасноћа

сама по себи шути

и чека стрпљиво

излазак сунца

да засија у својој љепоти.

Паднем случајно

у океан љубави

и заборавим

да постоји питање о времену.

Одговор ми дође сам и чист,

не оставља траг.

Тек лебди овдје и сада

од увијек

и за увијек.