Драган Симовић: Сетна јесења песма
(Вилуши, и свим бајним вилама –
песничким музама!)
Како се примиче јесен,
тако се у моју душу
све више
и све дубље
увлачи нека праискона,
онострана студен;
туга,
и сета од века.
Дах ране јесени
осећам као дах
блиске смрти на рамену;
дах, студен и леден,
што мрзне крв у жилама,
леди узвишене мисли ума
и најдивотнија осећања
срца и душе.
Вазда бих се,
на почетку сваке јесени,
у себи запитао:
а да ли ћу дочекати
следеће пролеће?!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Docekat cemo mi jos dosta lijepih proljeca na nasoj Midgard planeti mili pjesnice.Kad ocistimo nas Midgard I proljeca I jeseni I zime bice doba ljubavi I svijetlosti. Do tada grijat cemo jedni drugima duse. Ja ti sada saljem svu ljubav ovog svijeta, sve dugine boje nek okupaju tvoje srce.
Благодарим, Бранислава, Дивот-Вило!
И ја Теби шаљем најлепше мисли, најдивотнија осећања и сву Љубав свих светова!
Песниче мили, Благодарим вам!
Како Бранислава написа, грејаћемо једни другим душе!