Рекоше белој Ради
да сасвим као сунце сија!
Друга би постала гордост и спокој,
ал’ белој Ради то не прија.
Збуњена мало , погнуте главе,
шапуће тихо: “ Чини се њима!
Па зар ја блистам изнад траве,
Грејем ли заиста свима?
Не! Ја под сунцем растем само
И срце моје њему се диви!“
Кад ово рече,затрепта мало,
Засја, засја још лепша, као у свили.
Аутор *Рада*
(P.S. Мој компјутер и ја нисмо баш савршени, нешто смо писали и брисали и незамо хоће ли ово до вас стићи у дуплом облику ! Поздрав! )
Од срца
О белој Ради
Рекоше белој Ради
да сасвим као сунце сија!
Друга би постала гордост и спокој,
ал’ белој Ради то не прија.
Збуњена мало , погнуте главе,
шапуће тихо: “ Чини се њима!
Па зар ја блистам изнад траве,
Грејем ли заиста свима?
Не! Ја под сунцем растем само
И срце моје њему се диви!“
Кад ово рече,затрепта мало,
Засја, засја још лепша, као у свили.
Аутор *Рада*
(P.S. Мој компјутер и ја нисмо баш савршени, нешто смо писали и брисали и незамо хоће ли ово до вас стићи у дуплом облику ! Поздрав! )