Време попут Змије
Пребива шћућурено у Вечности
А онда изненада на Подстицај
Подиже своју тајновиту главу
И почиње да извија и одмотава
Дугачко невидљиво тело
Које прожима и боји Циклус постојања
И утискује му Печат
У сваком трену тренцијатом

У свом мистичном ходу
Време се претвара у епохе
Које следе једна другу
У еволуционом нарастању
Непрекидно изнедрујући
Нова и моћнија Знања.