У Ноћи Сварога, све што је од Светлости и Духа, повлачи се у дубину својега Суштаства, и у стању правасељенског тиховања, чека Праскозорје, чека Зору, чека Јутро Сварога.

У Ноћи Сварога, Раси, потомци Ора Свебоха, обитавају у Присуству Суштаства, око Унутарњег Огња Даждбога, чекајући Праскозорје, чекајући Зору, чекајући Јутро Сварога.

У Ноћи Сварога, Гмази, потомци Злог Црнобога, урлају и дивљају Светом, рушећи пред собом све што су Раси, у Дану Сварога, градили и стварали за многе пасове и нараштаје будуће.

У Ноћи Сварога, ружни и зли од Ружног и Злог Црнобога, мржњом и злом, гле! Свет Ирија затроваше, док Свебохови Раси, у стању посвећеног тиховања, чекају Праскозорје, чекају Зору, чекају Јутро Сварога.

А када праснуло буде Праскозорје Сварога, тада ће Раси, потомци Ора Свебоха, протерати, и у црне мочварне јаме сатерати, ружне и зле Гмазе од Ружног и Злог Црнобога.

У Ноћи Сварога, све што је од Светлости и Духа, повлачи се у дубину својега Суштаства, и у стању правасељенског тиховања, чека Праскозорје, чека Зору, чека Јутро Сварога.