Свануло је јутро над планинама румено!

Румени је део дуге врхове им загрлио и

Растапао се лако у плаветнилу даље!

Гледам праискони призор снено…

Је л другачије боје јесу сада или

Ми се само од чудила мога учинило?

Је л планинице исте, ил се нешто променило?

Проверићу Воде – видим, блистају у тишини.

Причаћу са Птицама, Земље чуварима.

Чекају ме моји Вукови, у трку стадо  да обиђемо.

Чекају, видим,  код Дрвета, што им нешто прича.

Поћи ћемо данас, Мили, кораком од много миља.

Путеве нове, казаће нам Сунце, ено чека…

Данас, нешто ћемо и да прославимо.

До свршетка дана, правићемо многа чуда,

Певаће нам успут, разбуђене траве и

Махати нам цветова латице једне друге јаве.

Месец ће ветру бележити пут небески!

Ветар ће,  меки облаци, бели пратити.

Кристална слова, што Творца име чине

И бисерни живота бројеви –овде  нема тмине!