Драган Симовић: Лирски записи из Акаше
Неке душе на Гаји, на Мидгард-земљи, ојачају, а неке ослабе.
Једне те исте божанске душе, са значајним и великим задацима од Створитеља и Васељене, у овоме свету имају веома дуг животни век, а неке веома кратак.
Од чега то зависи, још не можемо поуздано знати!
Остаје нам само да нагађамо, али поуздано ништа не знамо.
Много је тајни испред нас, као и иза нас.
Тесла и Његош дођоше у овај свет са чудесном божанском и стваралачком енергијом.
По учењима Белих Ура, са толиком количине божанске и стваралачке енергије, такве би душе требало, у овоме свету, да поживе и дуже од сто четрдесет и четири године!
Тесла је поживео осамдесет и шест, а Његош свега тридесет и седам година.
Њихова физичка тела нису могла ни дана дуже да издрже у овоме свету.
Сагорела су пре рока, поготову Његошево.
Има доста таквих случајева, да велики посвећеници, да велики аватари убрзано сагоревају у овоме свету.
На другој, пак, страни, душе које поседују веома скромну количину животне и стваралачке енергије, и које немају готово никаквих божанских задатака на Мидгарду, имају дуг па и предуг животни век.
Наша видљива и невидљива тела нису подједнако развијена, нису усклађена, нису усаглашена и усаображена.
Обично су крхка и трошна физичка тела у свих великих душа и духова, у свих великих посвећеника и аватара што се отеловљују на Мидгарду, док – напротив! – јака физичка тела поседују оне душе које скоро да и немају никаквих божанских задатака у овоме свету.
Иако је Тесла поживео осамдесет и шест година, његово физичко бејаше веома крхко и трошно.
Побољевао је од детета.
У позним годинама његово физичко тело бејаше готово прозирно, попут сенке.
Могао је и најмањи ветрић да га одува.
Право је чудо да је са тако крхким, лаганим, ваздушастим и трошним телом и толико поживео у овоме свету!
Његошево тело је, споља гледано, деловао јако и моћно – бејаше прави горштак-двометраш – а ипак, његово физичко тело, изнутра сазерцавано, бејаше крхко, слабашно и трошно.
Зашто вам све ово гоорим?
Зато што је много омаја и опсена у овоме свету.
Највише ми је одувек сметала она омаја и опсена, по којој је: у здравом телу – здрав и дух!
Не само што то није истинито, већ је то и сушта опречност свакој истинитости и стварности.
Најчешће се дешава управо супротно: најздравији и најјачи духови наслеђују веома крхка, трошна и болешљива физичка тела!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Пре деценијуипо или две, наишао сам на једну Теслуну исповест где је описивао своју будућност, када је имао неких педесетак година, (а коју више не могу да нађем) где је рекао ; „живећу око сто четрдесет година и једнако ћу истаживати и стварати као што то и сада чиним . Али пошто је био „непослушан“ атлантистичким зверима, намештали су му све и свашта да га омету у раду и истраживању а на крају су му и живот прекратили. „Саобраћајни удес “ , сиромаштво,немаштина и глад ,које су му такође приређене, и на крају се сам искључио из овога света и напустио га јер је схватио и осетио своју телесну немоћ !
Тако је Вилењаче,неке душе имају дужи а неке краћи животни век,све зависи некако колико је душа искусна,свесна зашто је овде дошла,постоје младе душе које су се скоро родиле,тако да оне добијају личне задатке,да створе породицу,виде,доживе,то је њихов избор,али свест се не мења,тако да су и саме одредиле дан свог одласка са земље,и тако су ушушкане и то је трајало,почела је тама да мрачи Свест Земље и тако су нагло почеле да долазе душе у свести Творца са Божанским задацима да би подигле Светлост у Свести и милост Божју ,неке душу великог духа имају нежно и крхко физчко тело,али оне у тој немоћи најбоље осећају душу, Творца,све свесте и васкрсавају стално,док неке имају јако тело,али зато оне доста раде да би истрошиле ту слину и онда у свом одмарању,тиховању,најлепше стварају и дају,али и једним и другима је потрена споља подршка у виду сличних душа ,да се радују светле,бодре и обнављају своју душу у радости .Ко је мого баш да разуме Теслу у то време,али он је имао велику свест и био свестан свог задатка,и тако је гурао даље и своју голубицу,све зависи од душе да ли хоће да иде даље или одустаје.Знам да смо стално питани од Творца још за живота,да ли можеш даље,ако твоја душа потврди одмах добијаш нови задатак и тако сваки пут,ти идеш даље до његовог извршења.Те душе немају записан дан свог одласка са земље,они сами одређују,мењају,васкрсавају и гурају даље,тако да све зависи од њих колико су одлучни,они увек требају да дају,благослов,светлост,да би свој пут овде продужавале,јер су оне нон стоп у додиру са Творцем дишу и требају да дају па макар и погледом,душу да светле и свесте,тако да су ове успаване младе душе нагло почеле да осећају ове додире свести и зато одатле наглих преокрета,све се брзо враћа још сада за овог живота,тако да ми некада треба да успоримо због њих и због себе у складу да се развијамо,да јасно чујемо најудаљенија звездана јата која у нама живе,тако да ми је драго када неко освести и удахне моје речи које запишем,јер знам да ћемо се срести и бити заједно ма где били,увек.