Када Бога носиш у срцу, тада је Бог, за тебе, свуда присутан.

Свуда Га и у свему видиш, свуда Га и у свему чујеш, свуда Га и у свему милујеш.

Бог је Сунце које те греје, звезде што ти се потајно осмехују, ваздух који удишеш, вода коју пијеш, песма коју певаш, драгана коју љубиш…

Бог је истовремено и Отац и Мајка, и Мушко и Женско.

Некада Бога видиш као Оца, а негда као Мајку.

Јер, Отац без Мајке ништа не ствара и не рађа.

Бог те љуби и онда када ти се чини да тебе нико не љуби, и онда када ни ти самога себе не љубиш…

Не моли Бога ни за шта, већ благодари Богу за све што већ имаш и за све што немаш.

Јер, и оно што немаш – ти одувек имаш, само што још не знаш да имаш!

Између имања и немања танка је линија; танка је, прозирна и порозна.

Често је имање – немање, као што је и немање – имање!

Највише имаш онда када ништа немаш! – тако су говорили наши звездани преци.