Благодарим Вилењаче, дивотно,да са неким се растајемо да би се са неким састали, такав је живот, а душа би само хтела једно када би сви, баш сви, које смо познавали у љубави и радости увек били са нама вечно на свим нашим пропутовањима, мислим да су увек са нама присутне наше душе у радости, јер све оне душе које волимо, грлимо и љубимо у срцу, увек и свуда са собом водимо у души, и тако у неком сећању на ту дивотну љубав, ми је призовемо да се та душа поново роди са нама у нашем свету, и тако је пробудимо, подсетимо, и тако се човек изнова рађа и чека свој позив својих сродних душа да крену да путују у Живот, тако светле душе, богови, богиње, вилењаци живе горе у оносвету и по потреби када осете позив низведу се, јер осећају позив, зов духа, душе самог народа да подигну, освесте и прибележе све красоте, миомирисе, оносвета и Вечности у Творцу, тако су сви велики долазили и онда се опет враћали да одмарају и уживају са Боговима, е сад ко је мене позвао овде, у оносвету се све зна и све осећа, види, ми смо као неке звезде које трепере на небу и све надгледају, и оног тренутка када нас неко погледа, кад се огледа у нашој лепоти, љубави, он нас дотакне и оживи и сама неправда, бол, дубоко све звезде боли и тако се међусобно својим додирима и зрацима у љубави договоримо да дођемо заједно и да оживимо Живот у песми!