Драган Симовић: Оно што сневамо и о чему маштамо, то и бива наша стварност
Оно што сневамо и о чему маштамо, то и бива наша стварност.
Ко није сневао љубав и ко није маштао о љубави, тај и није познао љубав.
Љубав се не рађа ни у физичком телу ни у уму, већ у сновима и визијама.
Многи су имали на стотине љубавница или, пак, на стотине љубавника, па ипак, никада нису познали љубав, никада нису открили тајне и дубине љубави.
Због љубави се убијају превасходно они који траже љубав искључиво у телу, искључиво у плоти, искључиво у чулима, искључиво у видљивом и материјалном свету.
Уистини, они и не траже љубав, већ физичко тело које желе да поседују као и сваку другу ствар.
Они сматрају да ће са нечијим физичком телом добити и нечију љубав.
Која опсена људи чији су ум и дух поробили мрачни ентитети!
Љубав је далеко и високо изван и изнад физичког тела, далеко и високо изван и изнад секса.
Љубав се рађа у вишњим божанским световима, а тек потом низводи у физичко тело, у биће секса.
Да бисмо доживели љубав, ми морамо најпре да створимо љубав, да призовемо и створимо љубав у нашим сновима и визијама.
Али, ми не можемо да створимо љубав, уколико нисмо слободни, уколико нисмо слободне личности.
Ако смо заљубљени у некога, ми морамо да створимо љубав и да ту створену љубав потом предамо ономе у кога смо заљубљени.
Заљубљеност је предуслов љубави, а никако и сама љубав!
Тек пошто смо предали љубав особи у коју смо заљубљени, можемо и да очекујемо повратно дејство од ње.
И, ако она љубављу одговори на нашу љубав, тек тада се рађа Љубав, коју овом приликом пишемо великим словом.
Ову тајну чаролије, магије и алхемије Љубави, не знају ни јудео-кршћани ни муслимани.
Зато што у њиховом свету нема слободе за слободне личности, а тамо где нема слободе за слободне личности, нема, зацело, ни рођења Љубави.
Јудео-кршћани као и муслимани жену доживљавају као роба, као робу.
Они желе да владају њиховим бићем, њиховим суштаством, њиховим сновима и визијама, а то се не може, то је немогуће.
Они само умишљају, они само обмањују и лажу себе, сматрајући да су им жене верне уколико они владају њиховим физичким телом.
Држе их у тамницама и оковима као последње робље, очекујући љубав од својих понижених робиња!
Можда их те жене неће никада физички преварити, али су их превариле на тисуће пута у својим визијама и сновима.
Уствари, можда их никада нису ни љубиле, можда су их чак и презирале до скота, само што то никада нису смеле јавно да изразе!
Нигде нема толико лицемерја и лажи као у свету где је жена робкиња бесловесних и рептилоидних мушкараца.
Зато и кажем да су све те религије производ мрачних ентитета.
Народи поробљени овим религијама, у бити, и немају никакву представу о Љубави.
Отуда најгрознији и најужаснији ратови долазе управо од тих народа.


Драган Симовић: СЕТНА ПЕСМА – стихове казује Песник
https://srpskizurnal.com/2014/04/29/%D0%B4%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B0%D0%BD-%D1%81%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%9B-%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%81%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D0%BA%D0%B0/