Тимочка Бела Вила: Србкиња
Ја
Србкиња
Од мајке
Освештаног простора
Оца
Млечнога пута
Расе звездане
Симбола мојих
Присвајали дарове
Таме светлости
Туге радости
Болести здравља
Вечитог греха
Покајања
Користили
Моје кодове
Убирали плодове
Нису мача оштрице
Ставили у корице
Моји ковачи ковали
Поглавари из камена
Вадили
Мене
Дете огњишта
Мојим оружијем
Разарали
Кидали
Део по део
Децу присвајали
Светиње одвајали
Доста
Доста браћо
Од небеског зрака
Није срце у јунака
Чисто
Дланови му дрхте
Очи му сузе
Мисли му црнило
Обузе
Ми
Човек Богова
Постасмо храна
Неких клатана
Загледани
У небо
Да одговори
Погледи узалудни
Небо је у нама
Ми на небу
Цареви
Војсковође
Сазвежђа пратили
Ја
Србкиња
Земља успона
Реших
Последњу ћу битку
Вером
Почетном бранити
Ил ће бити како
Записано стоји
Ил
Тренутак мора
Распрснути
Да наново крене
Коло
Сварогово
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Последња се битка, кажу,
На нашем небу већ извојевала
Но овде се у Истини још
није сасвим пресликала….
али боји се полако
небо и поље светло и
знамење се већ наше покренуло
раскаменило се, устало,
Да – доста је заиста било само
Гледања – нека се распе
Снага и моћ
Прва и последња
Истина а то је Правда
од … Створитеља
Нека се изврши борба
У свима и свему
Запис плочица Храста
Обасјаће Васељену
У једном једином трену…..
Горњи светови ратовали,…успех начинили.Чекају нас да се усаобразимо са таласом новим.Наши војсковође су битке одавно одиграли,знали они технику војевања…поставка војника према своме звезданом чувару.
Живи били,Орана!
Да се реч Ваша преслика!