Верица Стојиљковић: … гледам како заливаш бојама
… гледам како заливаш бојама
сребра и злата;
бојама што извор им је на
твојим длановима;
… гледам како додирујеш траве
росом овлажене;
траве од сна и
прозрачне јаве;
… гледам како исцртаваш слова,
слова што трче страницама
пред твојим прстима;
… гледам светло у очима,
сунце што сјаји;
светло у помишљеним речима
у речима – Бог се јави;
… гледам те боголикога у ноћи.
под месецом,
у ноћи кад са звездама
немушто збориш;
…гледам из далека, и …
и будна … и снена ..и
и подижем…и .носим..
…све што понети се треба……


Драга Веверице,
изузетна песма Жене !
Настави са бујањем…
Иван
Здравља светлим мислима твојим Иване !