ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

 

 

Изиђем, у вечерњи сутон, у поље и, зурим про даљина.

Преда мном венци модро-плаветног Вршачког горја што се повезују с венцима љубичасто-плаветних Карпата које су наши преци звали Црвеном гором.

Није истинито ништа од оног што смо негда давно у школи учили.

Нисмо учили само лажну повесницу, већ и знања из земљописа бејаху лажна.

Карпати су овом делу Србског Баната веома близу.

Док их сазерцавам, ближи су ми од Авале, што значи, да су од села у којему боравим удаљени мање од осамдесет километара.

Мени се чини, да су тако близу!

Волим да зурим у далека плаветна горја и у румене вечерње облаке.

Док зурим у даљину, тихујем и сневам.

Све је на даљини девичански чисто, тајинствено и мистично.

Издалека је све многе лепше.

Кад приђеш ономе чему си се издалека дивио, увек се разочараш.

Тако ми је од детета бивало.

02

Седим поред запуштеног рибњака.

Око мене, на вечерњем дашку, шуми, шушти, шевара и шашољи трска и шаш.

У сумрак, на овај рибњак, тихо и нечујно, прилазе срне и зечеви из поља да пију воду.

Негда уз срну угледам и умиљато лане што лагано и радосно скакуће поред мајке.

Да сам палео-ловац, никада не бих ловио тако нежна, крхка и мила бића!

Сушно је лето, па срне, зечеви, јазавци, лисице, као и све врсте птица, долазе на овај рибњак које им је, можда, једино појило у овом широком и несагледном пољу.

Једне сам вечери видео три јазвца како краду кукуруз и вуку у своју јазбину.

Једног јазавца поставе на леђа, натоваре му клипове кукуруза на стомак, па га онда два јазавца вуку као врећу преко поља, све док га не довуку до јазбине.

Како су паметни јазавци!

03

Откако сам ушао у тајне и мистерије Васељене, сазвежђа и звезданих јата, овај свет ми је постао мален и тескобан.

У поређењу са сунцима и звездама, наша планета, која се зове Мидгард-Земља, јесте веома мала.

Наше Сунце је стотину пута веће од Мидгард-Земље, а има звезда које су на стотине пута веће од нашега Сунца!

Каква красота, лепота и дивота!

Од тада не осећам никакву потребу да путујем, да се крећем, по овоме свету.

Америка, Канада, Аустралија… све ми је то, уистини, веома близу, тако рећи пред кућом, у поређењу са пространствима овостраних и оностраних светова Васељене!

Зашто бесловесно да траћим силну енергију, да бих видео Америку или Аусталију, кад седећи на Мидгарду у свом врту за тиховање, путујем и пловим чудесном брзином кроз далека сазвежђа и звездана јата!?

(У Великом Гају, 26. гумника 7526.)