Драган Симовић: Песник не може против своје душе
Лирски записи -2014.година-
Пре неки дан, рече ми један пријатељ, да је моје писаније на овом порталу залудан посао.
Не знам да ли и један посто савремених Срба разуме ово о чему говориш, додаде пријатељ, па настави: ти пишеш о Ведским Србима, о Србима Хиперборејцима, о Србима Аријевцима, о Србима као потомцима звездане расе, о буђењу и освешћивању Србства, а то је за огромну већину савремених Срба велика непознаница.
То њима звучи као да им причаш о неким далеким галаксијама и световима.
Србима је поробљен и ум и дух; Србе су давно убедили да су нижа раса, да су потомци варвара и дивљака који су се на ове балканске просторе досели у седмом или осмом веку, те сада ову твоју причу о Аријевцима и Хиперборејцима доживљавају као твоју песничку уобразиљу и фантазију.
На крају ће те још и лудим прогласити!
Уз то, видео сам како неки злобници преузимају твоје чланке са овога портала, да би објавили на својим блоговима и сајтовима, нападајући те, ниско и жестоко, грдећи те и ружећи на пасја уста, проглашавајући те за националисту, ултра-националисту, расисту и лудака.
Мани се тог писања за сајтове и портале!
Посвети се својој поезији и раду на себи и, живи онако како си раније, а пре овога, живео.
Видиш да никога више не занима ни Србство ни Србија!
По одласку пријатеља, дуго сам остао, посве сам, на својој тераси, седећи и зурећи у јата галебова што прелећу понад Дунава, зурећи у беле и румене вечерње облаке, зурећи, без икаквих мисли, у далеку празнину, зурећи у вечност и бескрај.
Био сам посве смирен, посве равнодушан према свему, само што бих, на тренутак, а негде у дубини својега бића, осетио праискону тугу и сету, не знам што!
Тајинствену тугу и сету, гле! и сада осећам у дубинама својега бића.
И поред све своје добронамерности и племенитости, мој врли пријатељ не може да схвати једно: да ја, напросто, морам да пишем о овоме о чему пишем, чак и кад бих знао да ћу од свих савремених Срба бити изложен подсмеху и порузи.
Ако ме не разумеју ови данашњи Срби, кажем својој души, разумеће ме неки далеки, будући или прошли Срби, разумеће ме, и благословиће, моја песничка дела.
Јер, песник не може против своје душе!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Твој пријатељ не зна да је све више и више младих Срба и Србкиња којима се отварају очи, не у толиком броју колико има ових других срба… али чињеница је да тај број расте, а оваква твоја писања на овом порталу о Србима Вилењацима, служи као показивач и подсетник, да се сете ко су и одакле су!
Здравља светлим мислима и сновима твојим Песниче!
Благодарим од срца Старом Словену на овим исцељујућим крилатим речима!
Има нас сигурно много који посјећујемо ове странице да се напијемо са извора воде живе, и благодаримо од срца пјеснику за ту могућност.
И како каже наш велики Његош:
„Званије је свештено поете,
глас је његов неба влијаније,
луча св’јетла руководитељ му,
дијалект му величество творца.“
Здравља свијетлим мислима и сновима твојим Пјесниче!
Драгане, присјети се само неколико филмова који обрађују теме из дубоке прошлости тајинства. Снимили га енглези, мајсторски украли из нашег широкоокеанског духа Прасрба. Гледам те сцене у филмовима „Господари прстенова“, и дивим се њиховој вјештини како нам краду свијетлу праисконску историју, како намичу себи кичене поене у очима данашњих наивних народа. Незнајући да ће убрзо и та маска пасти и показати им лица управо оних који припадају силама таме, оним силама који одвајкада руше свето прапредачко, па и данас.
Шта нам само западњаци учинише у задњих сто година. Потврђују оно што су били прије сто хиљада година. Изроди зла сјемена предвођени хазарским затамњивачима свијета и светог.
Свако добро желим
Мирослав Поповић