Драган Симовић: Рујне горе и небо од пурпура


 

 

Рујне горе и небо од пурпура,

у сутон румен и зимзелен;

 низ поље јесење

 певају девојке,

сетне песме

о љубави.

 

И њишу се на ветру

 румене иве;

и тужно трепере

јасике жуте;

и пун Месец

већ изгрева,

понад борова

витих и модрих.

 

Као некад,

веома давно,

Србија и данас бива тајна,

дивотна и сетна,

под звездама,

што сетно титрају

понад горја.

 

Један коментар

Оставите одговор на Radmila Одустани од одговора