Сњежана Прлић: ДВЕ ПЕСМЕ

ПЛАНЕТА СЛОБОДНЕ ВОЉЕ
Мир и блаженство
срж су живота.
Истинољубивост је указ чисте љубави.
Зато се љубав никад не смије глумити
нити се њој смије ругати.
Љубав је вјечна као Свемир,
унаточ честим и снажним људским огорченостима и разочарењима.
Трепери, душо, слободна, љепотом и радошћу
уз помоћ Сунца бескрајног.
У себе зађи, човјече,
и тихо попут магле преко оранице
простри се.

ЧИЊЕНИЦА
По Земљи се развукла
Хладна и тамна суштина.
Брат убија брата.
Пријатељ пријатељу лаже и подмеће
Говорећи да тако нормално јест.
У морима се сакупљају
Најгора свједочанства небриге.
По ријекама плутају лешеви
И нечије искориштене пелене.
У језерима труле нежељени
аутомобили и телевизори.
А ти земаљски човјече, сањаш
о безувјетном опросту љубави?

