Ја да нисам боем знани,
Да ме приче не прате бројне,
Какви би ми тек били дани
Подно моје заставе тројне?

Да не певам на глас сав
Песме оне стихова страшних,
Од издаје бих био каљав,
И слуга подлих умова мрачних.

Стога мислим – нек’ је тако!
То је богаз којим ходим.
Туге тешке ја овако
Могу само да се ослободим.

Док се други ноћу гуше
Што “изрод” им поста име,
Сву ширину српске душе
Схватит’ неће, разуми ме.

Сред севдаха, сред те сете,
Ти уз мене, мила, буди.
Ускоро ће tango dissidente
Масовно заиграти људи.