Драган Симовић: Ништа у свету није онако како вам се представља – Из песничког дневника Вилењака са звезданом лиром
Ништа у свету није онако како вам се представља.
Вама се представља изокренуто пресликавање праве стварности, лажна слика света у само два пространства, у само две димензије: по дужини и ширини, и, у само две вагре: црно и бело.
У овоме тренутку вечности, у Дану Сварога, ни од какве вам помоћи више неће бити некакве материјалистичке, позитивистичке и хуманистичке науке, а од природних наука још мање можете било шта да очекујете.
Сва знања и учења из Ноћи Сварога била су лажна и, искључиво усмерена на спољни и чулни свет, на пет животињских чула илити осетила, како би се људски род држао у покорности и бесловесности, у планетарној тамници незнања, и како би се њиме што лакше владало, поигравало и манипулисало.
Своје методе и програме преумљавања, хипнотисања и замајавања људског рода, те тиранску владавину над људима поробљеног ума и сужене свести – после многих столећа и тисућлећа проведених на Мидгарду – космички су паразити и рептили, гле! довели готово до савршенства.
Људима су одавно закржљала сва унутарња, онострана и духовна чула, изгубили су сваку моћ будног сневања, предвиђања, предосећања и визија, као и видовитог знања светлих бића и суштастава, поставши на тај начин лаким пленом свих планетарних и звезданих вампира, сисача животних сокова и дејстава, космичких гмазова, паразита и тамних небића што се хране страхом, патњама и болима суштих и словесних бића.
Истовремено су у све беле расе, родове, племена и породице убачена вештачки створена тамна небића, којима се даје одређена људска подобност, одређени и лажни идентитет, илити самосвојност и самобитност, одређено физичко тело, чак и одређени изглед и лик, одређено име, презиме и родослов, с једном једином намером и сврхом: да се што више помете, слуди и застраши бели људски род, да буде што више страдања, патњи и боли, односно, да буде што више хране за даљни опстанак космичких паразита, вамприра и гмазова на Мидгарду.
Најбоља и једина одбрана и заштита, у времену наступајућем, од кидасања невидљивих космичких вампира, паразита и гмазова биће буђење и освешћивање видовитих знања и умећа, будног сневања и моћи стваралачких визија, те обанављање, отварање, буђење и развијање свих унутарњих, оностраних и духовних чула – од шестог до дванаестог ступња.
Кад те способности и моћи развијете у себи, тада ћете моћи, без напора и у трену, да осетите и препознате, да разазнате и разлучите биће од небића, човека од нечовека, људе од нељуди.
Просто и песнички речено: све оно што на свом путу срећете, што виђате у граду, на улици и радном месту, на вечерњим забавама и чајанкама, а има људско тело, људски облик, лик и глас, можда и није људско биће, можда уопште и није биће, већ утвара и прикојаса, већ тамно небиће, вампир и паразит, који покушава да вас слаткоречивошћу намами и омами, да вас опсени и замађија, те да потом, изненада и у тренутку ваше опуштености и небудности, ви постанете његова жртва, будући да се таква тамна небића искључиво хране патњом и болима словесних бића.
Ја вам овом приликом предајем она знања и сазнања која се нигде у свету не предају, која постоје у Етру Мидгарда али су овојима таме скривена од вас, и која сам ја примио од плавих вилењака и светлих бића и суштастава из Вишњих светова и Акаше, а која вам и те како могу бити од користи, будући да нас тамна небића у овом времену свих времена жестоко нападају одасвуда, јер осећају да је све више нас пробуђених и освешћених, те да они полако али сигурно губе све моћи и сву власт на Мидгарду.
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Истина је што збориш, Драгане! Ништа на свету није онако како нам се представља. Ваља нам десеторе очи отворити… слушати себе, свој осећај. Прилазе нам утваре као верне копије оригинала који носимо утиснутог у себи. Ако човек није П А Ж Љ И В и ако занемарује јасно упозоравајуће знаке, осећаје своје душе, ако не слуша своју интуицију, нема му спаса! Бог упозорава, шаље јасне знаке да нешто није у реду, да је опасност по душу… али је мађија моћна, а моћ јој даје баш та наша потреба, наша чежња за очарањем, потреба да смо блиски са драгим нам бићем!
Другима је чудно како сте уопште са таквим партнером. Отворено вам то говоре. То је још један начин да вас се упозори да је враг однео шалу.
Причам из свог искуства. Пришао ми је пре двадесет и кусур година висок, витак, леп млад песник, момак Херцеговац! Идеалан спој човека из природе, са села, који је овладао животом у граду, техником, постао је инжењер, а кроз песму је настојао себе да изражава. Позвао ме да погледам његове стихове, вреде ли чему, те да га подучим како се стих бруси…..савршена замка за мене, студенткињу књижевности која једва чека да јој се појави Јесењин њених дана ☺☺☺ Није било шансе да замку промашим! Примила сам се само тако, и свим срцем својим га пригрлила и пустила у свој живот. С а м О О б м а н а је ступила на престо свој, а ја сам јој била верна слушкиња. Врзино коло је заиграло. Збогом памети! Систем „вруће-хладно“, „хоћу те-нећу те“ је савршен начин да вас тама пороби. Патња је неминовна. И нека је. Без ње би избављење било немогуће!
Али, не лези враже, толико је лепоте и дивоте добио од мене тај непознати назови песник, да ни он није знао шта га је снашло! Ми смо се нашли у Андрићевој причи о Аски и вуку, а да тога уопште нисам била свесна, а можда ни он.
Отишао је од мене. Али се изнова и изнова враћао по свој плен. Чак и кад сам прогледала и јасно ми било да је тај човек невоља ми послата, онда се нада укоренила да ће се „некако“ све преобразити.
Ја преживех јер ме Бог спасао. Тачно знам тренутак, кад ме се питало хоћу ли и дље у том колу да играм. Никад нећу заборавити свој глас којим сам рекла НЕ тој опсени.
Пишем ово јер можда некоме послужи да препозна своју заблуду, своје робовање самообмани… Толико сам била ископнела, од живота одустала, мозак ми се поцепао, душа у црно завила.
Преживела сам, мислим сад ја, јер сам дета са села, окренуто раду и при-роди. Рад ме исцелио и кроз то ме Бог водио да ми се у души и глави разбистри, да ми могу прићи духовници, од Рода послати оваквим несретницама као што сам била ја. ПриРода је при Роду нашему. Она ме је себи звала и дозвала♥
У једном тренутку невероватно сам заволела Кантарион… где год бих се окренула Кантарио је био ту, као биљка, као слика, као уље, као цвет… видљиво је било да се нешто чудесно дешава…. и ја сам пошла за Кантарионом… брала сам га, пила чај , гледала га сатима, радовала сам му се и потајно разговарала са њим…. онако у себи…. Кантарион који ме извео из омаје, опсене и лажи, мој љубљени Кантарион довео ме је до травара и његове жене… почела сам да радим са њима, да берем, слажем, сушим, сецкам и продајем лековито биље…. Боравила сам и живела у кући травара са 120 врста лековитих трава!!! Мирисала је кућа на ливадууу, на цвеће, траву, на шуму, на поток, на Живот сами који ме није остављао нииикаада ♥ Дуг је то излазак био из таме на светло…. Душа је дуууго болееелаааа…. Нисам хтела ни „П“ од песника да чујем, видим… јер су ми сви песници постали обмањивачи и опсенари који немају додир са Истином и Животом….А онда је дошао послом код травара и у мој живот ушао један тих и миран столар који никад није писао песме… њему се могло веровати јер тај није живео животом од обмана и лажи, но од својих руку. Дрводеља драги. Мој плавооки ♥ Родила сам ћерку, породицу смо стекли, отишли из града на село да живимо…
А онда ме живот одведе у школу да радим, да предајем србски језик и књижевност! Да причам о песмама и песницима! О, Боже, која је то смехотресна олимпијада била! Сви песници су били пропуштени кроз мој лични „рендген“… мало који песник из читанки је прошао тај „срашни суд“…. а за дивно чудо, и ученици су слично осећали и искрено причали колико су им стране и непојмљиве већина песама и прича које их учимо у школи! Славили смо само песме које су душу нашу разгаљивале, а остале смо претрчавали колико само да ђаци знају да постоје, ако нас посете инспектори ☺
Једино што нисам престала је да певам и плешем….. Песници и песме су била једна завршена епизода у мом свету☺Живот се наставио…
Кад, гле чуда! Ето ми недавно живот доведе записе и песме Драгана Симовића и Владана Пантелића! Главом и брадом Песници! Вилењаци! Куц-куц….има ли кога да глас наш и Реч нашу чује од Рода нашега?….И ја их чух!!! То нисам могла да не чујем! Силнице, моћнице, буднице…♥ Речи драге мени знане, у сусрет су ми долазиле кроз њих двојице као лица знана, као најмилија и најдража бића…. ♥ срце ми је од радости играло….♥ усудих се да поново отворим срце за поезију – поверовах да кроз њу Живот и Лепота истинска могу да зборе…Па још препознах да сам и сама од њиховог вилинског Рода… Ником се ни не усуђујем да причам о овоме, да ме не прогласе лудом женом… Само знам да моја душа дан и ноћ певуши једну дивну арију: Ох, како си леп, Господе! Како су Лепа дела твоје Љубави! Здравље моје, Снаго моја! Мој Господе Свети! Помилуј ме, исцели ме, избави и спаси, да бих Тебе прославила у себи кроз ближњег ♥♥♥
Да се зна да је тај назови песник Хрват, католик.
О, Радмила, драга и мила!
Ово је предивно!
Одмах преузимам твој коментар, и објављујем на насловној страници Србског журнала као лирске записе!
Жива нам и благословена била!
Љубим те, само ми одговори: смем ли да те потпишем и пуним презименом?
Пуним презименом.
Одмах изврших наређење.
Куд ти оком, ту ја скоком!
Пази се, Вилењаче, ако се деси те повучем ногу са овом својом бисерисповешћу, па нагрну омађијане виле на твој Србски журнал, право на тебе….☺скакаћеш Богме, и те како! ☺☺☺Нећеш се моћи избавити вађењем на старост, опсену и пролазност овог света, кишу, влагу и пусту промају☺Еј, Виле су у питању!☺☺☺
Величанствена истинита и поучна животна прича , нека нам буде за Наук . Налет мрачне и тамне силе
на Радмилину Душу и Дух био је силовит, али су ипак остала одшкринута врата куда је Творац у одсудном тренутку послао свој Глас , Глас спасења и Глас разума , како би Светло надвладало таму !
Здраво Живо !
Драга Радмила, дирнула си ме својим записом из душе и срца.
Толико си све вјерно описала, да сам видјела и осјетила твоју патњу и радост кроз филмске слике и јаке осјећаје.
Врло поучна прича која тако добро описује један вид крађе енергије, којом се људи служе од давнина.
Свако добро, теби и твојој породици.
Благодарим Радмили, Соколу и Драгани на овим надахнутим и предвним коментарима!
За Радмилу порука од Марка: пошаљи му мејл, да ти проследи моје књиге у електронској форми!
Благодарим и ја вама драги Драгане, Соколе, Медена Драгана! Љубимвам душу пречисту, Бог вас благословио!