ПРОМЕТЕЈ – Владимир Шибалић

–
Какав диван свану дан,
Као какав дечији сан.
А ја и даље себи сам
Непознат, и стран…
–
Пролеће рано грану,
Свако пође на своју страну,
А ја и даље сам
Од љубави мамуран.
–
Као да сам рат водио,
По олуји да сам бродио.
Немам више шта да дам,
Осећам да пропадам.
–
Сунце моје обасјај
Мили мој родни крај.
Покажи ми нове путе,
Заклињем се у те.
–
Поздрављам те десницом,
Не скупљеном песницом.
Сијај гордо, па ме згреј,
Љубави сам Прометеј.

Дивотно !