ЛИРИКА ВЕЧНОГ ТРЕНУТКА

ВИЛЕЊАКА СА ЗВЕЗДАНОМ ЛИРОМ

Ми смо, Бели Срби, Племе Белог Етар-Вука, Белог Вука отеловљеног и пројављеног у Пољу Етра.

Наш Бог СРБ пројавио нам се, у Праисконији, у лику и обличју Белог Етар-Вука.

У Ноћи Сварога све бејаше погрешно и површно појимано, схватано и тумачено, и отуда су све науке, сва учења и све религије из тог доба у омајама и опсенама.

Материјалистичка знања су одавно превазиђена, те се стога, у Дану Сварога, свако знање и учење, па и научно, мора васпостављати на поткама и енергијама Новог Духа и Нове Свести, односно: на поткама и енергијама Бића и Сушти Етра.

Бели Етар-Вук је Наш Божански Предак, јер нам се Бог СРБ пројваио и открио у лику и облику Белог Вука, будући да Богови имају Чудесне Моћи, па нам се, по потреби, пројављују у разним ликовима и облицима.

Материјалистички антрополози – будући да су у омајама и опсенама, као и сви ини материјалистички научници – Нашег Белог Етар-Вука сматрају и називају Србским Тотемом.

Али Наш Бели Етар-Вук није Тотем – јер и није створен од египатског бога Тота – већ је Наше Божанство, Наш Божански Предак, Наш Бог СРБ.

Бели Етар-Вук представља Белу Стваралачку Енергију Етра, Бело Стваралачко Дејство Бога СРБа што се излива у Поље Етра.

Нама се сви Наши Богови повремено пројављују у лику и облику Белог Етар-Вука – па и Сам Сварог – као што нам се и све Наше Богиње, почесто, откривају као Беле Етарске Вучице.

Ведско ПравоСлавље није ни анимизам ни тотемизам, није ни обожавање ни слављење овога или онога (било чега, свачега и ничега), већ је то Сушто ВероЗнање Богова, Сушто ВероЗнање Бити и Сушти.

Кроз Ведско ПравоСлавље откривамо Бит и Сушт Вечног Живота, Бит и Сушт Великог Стварања, Бит и Сушт Великог Рода.

По Ведском ПравоСлављу све је Живо и Сушто, све има Душу, све има Бит и Сушт Творца и Његовог Великог Стварања.

Вук којега срећемо у Природи требало би да нас подсећа на нашег Божанског Претка.

Зато Древни Бели Срби никада нису не само убијали већ чак ни прогонили вука, јер прогонећи вука у Природи, ми, истовремено, одбацујемо и нашег Божанског Претка, Нашег Белог Етар-Вука.

Ми смо Вучје Племе, Вучје Племе Белог Етар-Вука.

Када васпоставимо душевну, духовну и дејствену везу са Нашим Божанским Претком, са Нашим Белим Етар-Вуком, тада ће нам и вукови у планини – негде на Златару, Пештеру, Златибору и Тари – прилазити кротко, смирено и смерно, као да смо Један Род, јер ми, уистини, и јесмо Један Род, само што смо у Ноћи Сварога заборавили да јесмо!

(У Великом Гају, лета 7527, месеца цветног, дана трећег, кад цвате багрем бео.)