Драган Симовић: Не могу бити равнодушан према мукама, патњама и невољама ближњих…
НИ ДАНА БЕЗ ЛИРСКОГ ЗАПИСА

Пише ми пријатељ Небојша Јовановић из Бора.
Пише и жали се.
Притисла га болест, притисла беспарица, а притисле и године.
Не зна шта му је теже.
Сирак тужни без ниђе никога.
Никада, па чак ни онда када је мени бивало веома тешко, нисам могао бити равнодушан према мукама, патњама и невољама ближњих.
Због Небојшиних мука и невоља, ноћас сам се неколико пута будио.
Све примам срцем и душом.
Када моји ближњи пате, тада патим и ја.
Небојша је пробуђени и освешћени Србин, један је из нашега Рода, Племена и Јата, један од нас.
Годинама је уређивао блог за буђење и освешћивање Белога Србства.
Био је један од првих који је у Време Смуте, у Ноћи Сварога, почео да објављује моје радове, те да обрађује видео записе са мојим песмама и поемама.
Због тога смо обојица често бивали на удару оних тамних и мрачних, домаћих и белосветских србомрзаца који сневају о томе да Бело Србство заувек нестане са лица Земље.
Ако њему помогнемо, себи ћемо помоћи.
Нека помогне свако од нас онолико колико у даним приликама може.
Сви се ми на истој ватри печемо, сви ми водимо један свети рат за спасење свих нас, сви смо ми Један Род, Једно Племе и Једно Јато.
Небојша нас моли, да му помогнемо да премости ова три наредна месеца, јер ће од новембра почети да прима социјалну помоћ, а тада ћу му већ бити лакше.
Ево Небојшиних бројева телефона, па ко жели и може – нека му му се јави!
030/428 249
062/354 943

Срби? Шта би са: „Сви за једног, један за све!“
https://dzonson.wordpress.com/2018/09/01/srbi-sta-bi-svi-za-jednog-jedan-za-sve/