Већ двеста година Срби путују на Запад, и никако до Запада да стигну.

На том дугом, мучном и болном путовању према Западу, Срби су успут изгубили све оно битно и сушто што су пре тог путовања имали.

Због пута на Запад, Срби данас нису нигде.

Нису ни на Западу ни на Истоку, ни на Северу ни на Југу.

Тумарају и лутају као дивље гуске у јесењој магли.

Срби никада неће стићи на Запад, из простог разлога, што Запада, којега траже залуђени Срби, нигде на Земљи и нема.

Нема га ни у бајкама!

Запад је чиста илузија, омаја и опсена.

Фатаморгана у пустињи!

За двеста година путовања на непостојећи Запад, Срби су заборавили: ко су, чији су, одакле су кренули и, куда су и камо пошли.

Иако ни после два столећа лутања и тумарања још нису открили Запад, Срби и даље тврдоглаво хитају ка тој фатаморгани: исцрпљени, поцепани, ојађени, а биолошки преполовљени, са тешким и крварећим ранама како из прошлости тако и из садашњости.

Једно је извесно: због тешке и болесне тврдоглавости, Срби ће пре нестати, него што ће одустати од своје опсене Запада.