Нисам ни сањао,

да ћу ове ноћи,

уморан,

написати песму о љубави.

.

Сну мојих снова,

лебдим ка теби,

ка твом осмеху,

сликаном у срцу,

само за мене

.

Док ове ноћи

мисли се роје,

попут звезда

у ведрој ноћи,

ја будан сањам тебе,

жену због које

 Бог је осмислио

Љубав.

 .

Док  говориш ми „знаш“,

ја љубим те песмама и душом,

што додирује небо,

 и плови  бешумним лађама

Срцу твом.

.

Можда, некад,

душа моја

дотакне срце твоје.

Можда ћу некад,

летети без крила

са тобом,  

у чудесном сну,

и цео свет тад

 биће  наш.