Растајање
.
Кад си на лепом месту
И волиш га
И посећујеш
А онда због нечег престанесш
И мало заборавиш.
.
А онда се вратиш.
Лишће је попадало
Тебе чекајући.
И жао ти је
И лишћа
И уморних гранчица.
.
Ниси долазио,
А биљке те чекале
С љубављу
Да се вратиш.

 

Страх
.
Кад дрвосеча жели да посече дрво
Оно крене да се љуља.
Позива друге биљке
Да му помогну.
.
Или кад дете жели да убере цвет
Оно почне да вришти
Да зове друге биљке.
.
Али људи то не чују
И наставе свој посао.
Тад, кад дрвосеча посече дрво,
Тад све биљке знају
И жао им је.
Тад кад живо дрво умре.

 

Владан Пантелић: Не пада ивер…

Ово није прво објављивање на СЖ поезије младе поетесе Ленке Симовић,

сада ученице другог разреда основне школе. За нове две песме подстицај

се излио из осмеха њеног деде Песника, из Светог Златног Ирија,

кроз зраке Јарила сунца. То се десило јуче, док је Ленка шетала левом обалом реке

Истар, са татом Боришом, сестром Дрином, тета Ивом и баком Анђелком,

стазом Песника и његовим местима за тиховање. Диван сунчан дан за шетњу,

диван залазак сунца иза округлих румених облака, и предиван раст једне поетесе.