Драган Максимовић: За поглед њен
Самоћа, у овој хладној ноћи,
Мисли лутају к њој
Негде далеко, тражим њене очи,
Борим се са уздахом, нисам свој.
.
Хладно око мене!
У Срцу врелина!
Трепери глас њено име,
Једина, не заборави ме!
.
Време пролази полако,
Осећам у себи и оно тешко и оно лако
Стена нека вуче ме доле,
А онда узлетим као перо, горе!
.
И тако из дана у дан,
Паднем, узлетим сам
Она, у самоћи ме тражи, знам,
Плашим се да лик јој мој не избледи!
..
И Воља и Снага је уз мене,
За загрљај драге жене,
За поглед њен благ,
Чекам ако треба вечно
Да пређе ми кућни праг.
.
-23.02.2018.година, Београд-

