Миланче Здравковић Мил: Светлост душе твоје


И одасвуд светлост се разлива,
И ти сијаш сва.
И твој живи дух у мени пребива,
А мртав сам већма ја.
.
А тамо, на небу горе,
Кад Бог одреди час,
Знајући који се воле,
Спојиће занавек нас.
.
За тај састанак живим.
Не хајем за даном белим,
С неба ћу да ти се дивим —
Смрти се веселим.
.
Тршава мала, и мртав — срећу ти желим!
.

(циклус песама „Тршава мала“ из књиге Анамнеза)

Један коментар

Оставите одговор на Велика Томић Одустани од одговора