Помешала се рицинусова

уља мога детињства,

цвокоће ведрина

у мојим недрима

окомио с старац на мене,

не мучи га временска раздаљина,

само кораком по калдрми

спотичу га ципеле,

треба их променити,

закивци се излизали

као коњске потковице.

.

Убацујем клетве кукуруза

а пшеница просипа зазубице,

ставити руку на уста

да се не виде крајници

од злогуког гласа.

А ветар хоће огласе

да гања и витла их

без титула и звања.

Овај има зубе и унуке

а народ још жваће протоплазму,

аперитив није довољан

треба прославити грамзивост.

Ведрина сања вештачком вилицом,

смрдљевак се позлатио,

да обмањује наставио,

па води политику снисходљиво,

паорски, чепрка по одливцима

својих предака, не уме да чита

између редака, шије му се

ново одело, осећам, биће посело,

шта ће нам свећа

кад имамо агрегате,

нека буду замлате

сваки дан мењају кравате

само нека дугове врате

издржаћемо живот на рате.

.

Д. П: Збирка – “Живот на рате“