Огрни ме рукама,

главу прислони на груди,

теме ми пољуби!

Нек угрејем се ја, промрзла!

.

Ухладили ме људи, жалосни,

за срце моје претужни!

Ухладиле ме воде, плакајуће,

небо, што људи су смрштили,

дрвеће у страху, и животиње у бекству!

.

Ухладиле ме сузе,

ветри из даљина их доносе,

то тихи је плач нечији, намучени!

.

Ухладиле ме очи предака,

посматрају на земљи чудовишта!

Ухладиле ме душе потомака,

заледила им се од чуда, срца!

.

Огрни ме рукама, лековима,

ране да залечим својих тела!

Пољуби ми теме, да знам,

да долази другачије,

лепше време!