Можда потонем

сањајући сан

од кога се не оздрављује.

.

Можда ме експлозија јутра

затекне у бунилу

дубоког самозаборава…

..

Можда ме разнесу речи

неког кормилара света

са срцем на доживотном одсуству…

..

Можда ме пепео надања

упије у себе

као свету воду…

..

Можда ме ватра

прихвати у коначној нагости

као брата…

.

Можда ме воде опколе

као последње острво

на чијим обалама стоји Човек

а не питање

без одговора.