Миомирка Мира Саичић: Јасеновац

Фото: Бели јасен; Википедија
Има ли на јасеновима довољно листа
за све тужне, намучене душе,
туге своје да о њих окаче,
а крваве сузе Сава да однесе?
.
Има ли на небу довољно места
за све крике испуњене стравом,
тугом, болом?
За невине на смрт искомадане,
мучене руком злом, охолом?
.
Огњишта остадоше пуста..
Ни дечијег гласа, ни радости, ни звона..
Само одбљесак крвавог ножа
и усташки окрвављени прсти..
.
Јеца Сава, таласима плове
беживотна тела недужних бића..
Крваво тече, крст српски им носи..
Свако вече смрт коси ли коси..
.
Еј, где ће вам душа злотвори, пси рата?
Нема тог Бога што грех ће да вам прости..
После милионског злочина и коља
кост жртава пред временом ће да сведочи..
.
Јасеновац нема ни дана ни ноћи.
Душе после свирепог пира још коло вију
Од суровог бола, без гроба и истине
саме од себе неће да се свију..
.
Не опрости народе крвнику овај злочин грдни..
Стисни зубе, не опрости, срце стврдни..
Не опрости народе жртава ради..
И никад, ама баш никад не заборави..
Не заборави, не заборави…
.
Јасенови лист црвени носе
Земљица у утроби црни се и модри..
Броја нема, нити имена..
Спомен ком се даје?
Дуг према правди забораву пркоси..

Фото: Цвет јасена; Википедија

Miomirka, fenomenalna kao i uvijek. Zadovoljstvo je dijeliti isto parce neba sa Vama.
Uvek volim da pročitam pesme ove autorkinje! Sjajna je