одрастах у БГ нијесам сасвим дома
није ни СД мој град није ништа овде моје
не знам више како да се залауфам
да се осврнем да чујем
свој природни дијалект
побегох, постадох последњи
никшићанин то вече на улици
стадох се чудити…
нијесам дома
нема ме дома
није страшно упорно хоћу објаснити
не мари не брини
ја сам ти стара фукара
стари градски Миле
.
не знам како да ти кажем
да сам се спетљао око своје ноге и спотакао
на сред дивног пријатељског загрљаја…
наравно да је пријатељство део сваке везе
наравно да је веза прави доказ пријатељства
ти си чудо белосветско
а ја се играх као да сам проклет
као да ми ништа драго није
и као да сам докон…
докон и не треба ми више разлог
да обучем своје цокуле
и да се смотано котрљам преко тротоара…
да се осврнем када је увелико касно
и да речем нешто, сам за себе у браду…
.
да речем нешто, фукарски и ноншалантно
нијеси заслужила да ти поменем име
нијесам ни ја каменорезац
па да гравирам некакве
потезе по овом бијелом свету..
остаће нежнији, остаће умнији
и викаће лијепо једни на друге,
очистиће соц од кафе једни другима
тако да се никад не запуши судопера
немам ти кад што би рекли умнији
не знам ти како шапућем си замишљено
и некако гадно, умишљено…

Фото 1,2: Фототека Србског Журнала