Фото: Ум; Википедија

Као ветар, као бура
Ум је такав, своје гура
Хоће тамо, хоће вамо
.
Није мени лако с њим
Кад га стишам тад се
Лако носим с тим
.
С тим његовим тамо вамо
Очи склопим и у тихо – мантру крочим
У дубине душе и у Бога зачас скочим
.
И гле чуда правог раја
Уму мојем нема краја
Али ни почетка Њему нема
.
Све се чини Он то дрема
Није, него ту је варка
То мој ум је као барка
Океана вечног дубоког и чистог
.

Од његове воде
Од његове соли
Ум тада је
Елемената истог
Материјала чистог

Фото: Лотосов цвет; Википедија