Много је миља под стопама мојим

и хладнога камена, прашине што покрива …

.

Много је миља испред мене још,

сребрног дрвећа и љубичастих цветова . . .

.

Ох, како је тишина некад гласна

у тамним часима мојега срца!

.

Али сутра ново Сунце стиже

још једна миља далеко биће.

.

И слушам птица песму што хвали,

и носи ми торбе пуне Љубави. . .

.

Остављам за мном јуче и сиво,

и ходам ка славом овенчаном дану!

.

Ја долазим кући!

Извор: збирка песама „Из заборављеног света

у вечност“

-слика – Александар Угланов –