Верица Стојиљковић: Говори љубави моја.

Фото: Виле; Википедија
Говори љубави моја!
Нек потеку милоснице,
Кроз облаке беле,
Низ планинске литице,
Нек слију се у језера, потоке и реке,
Нек огледне се у њима твога ока сунце,
Нек обасја косе виле сваке,
Језеркиње, Облакиње, Огњевите,
Планинкиње и виле Морске!
Говори љубави моја!
Нек затрепере неба звездице,
Песма твоја нек умије им лице!
Нек отворе се, Земље сви кристали,
Да зацели мајка света!
Говори љубави моја,
И душа моја чека звуке твог шапата,
И срце отворено,
На длановима твојим заспало,
И оно чека!
