Кад будем дошла
а доћи ћу
просућу све своје очи
по бескрају пољане своје.
Пронећу све ведре гласе
по оси земаљској светој
Подигнућу кровове
нек птица слободно поје
а јата ће да долете
у мир
у врт
у све шуме моје.
Кад будем дошла
а доћи ћу
тисуће мојих руку
ка небу мом ће да лети,
ту ће да се споје
са сунцем
на коме стоји крст
а заставе ће да вијоре
ко моја крила,
мој пут,
мој проказ и помирење,
моје судбине прст.
Кад будем дошла
а доћи ћу
поново ћу да певам
баш онако, ко некад,
сред горе,
као кад узлетех лако
у цркви при крштењу
кад ме је дух свети тако
и рекао:
-Ти си дете рођено само за груде ове
само овде си цела,
само си своје земље умилна, смерна дева.

Фото: Звечан; Википедија