Предвечерје. У крошњи липе
самује златни дах јесени.
Насукан, као брод на хриди
дан се опире мрачној смени.
.
Сунце, опало с врха тополе
крије се иза стога сламе.
Понос шљивика пуни тегле
уз вредне руке моје маме.
.
Румен је запад, румене бразде
док вредно млазњак небо оре
сутон увлачи прсте у собу,
краде је кроз прозоре.
.
Јагањци блеје, шаров лаје,
шкрипућу врата појате старе,
жабе почињу надметање,
сова поздравља први глас баре.

Фото: Јесење предвечерје; Википедија