Златни се мач небом просече
као јабука кад се полови.
Западну страну прогута вече.
Источна у јару сунца уплови.
.
Океан се Земни небу узнесе
исток од жара собом да лади.
Хиљаде свитаца валом донесе
да запад звездама засводи.
.
Ал’ средином где „јабука“ пуче
црвљива војска се размиле.
У авети телеса развуче
Хрлећ’ звездама да свице туле.
.
Сад свитац сваки пламеном букну.
Распали се до сунчаног јара.
Црвљива војска онда устукну
сагоревајући од светлога жара.
.
Дешавање се по Земљи слика
сваком труни боја небеског.
Почињу чарке Земних силника
зомбираног им духа несвесног.
.
Увек овако изнова креће.
Журно се хрли сопственом крају.
Уз Богољубље и нешто среће
ето нас опет у цветном рају.

Фото: Мач – израз снаге; Википедија