Рефик Мартиновић: Другачија песма (На измаку)

Дремљива зора говори тишинама
зароњена у омлечено празно.
Уличне светиљке болују
пред нестајање.
Улица гаси угарке ноћи.
Нема људи
остали болују у сновима
које им дају наду.
Ни птица.
Мирис умирања
и одлазак неповратних.
Улични чистачи
наранџасти
завирују
у залогаје сиромашних.
Езани са небеских висина
зову на кајање
за сутра
ови други нису грешници.
Не чује се жубор
воде шадрвана
усахли су.
Емина није умрла.
Затворене капије.
Сунце не улази у авлије
сакрило се
у кључаоницама .
Само још Месец живи
и прати умирање
моје улице.
Стиховима бројим
одласке
и сузе које остају
у еманет судбине.
Фото: Пун месец; Википедија
