Као вучица
Рањена,љубави гладна и
Од чопора остављена
Дозиваш ме урликом
Са тамне стране мјесеца.

Плашиш мале ноћне птице
Уснуле на мом јастуку,
Отресаш са грана презреле смокве,
И газиш уснуле шкољке у пијеску –
На заборављеној обали.

Као вучица,
Рањена по ко зна који пут
Поносно носиш љубав у очима
И пожуду у зубима,
У грудима пјесму.

Цијепаш урликом ноћ
Као знојни чаршав
Док лептири беспомоћно
Лебде над стомаком.

И тако, из ноћи у ноћ –
Као гладна вучица
Урличеш моје име
С тамне стране мјесеца..