кад ми је било шеснаест година однеле су те даљине
кањон чутанг и вртлози јанлу-а
у петом месецу то више нисам могла поднети
и крици мајмуна вапили су у небо
трагови твојих последњих корака пред вратима
један за другим прекрила је маховина
сад већ толико дубока да не могу обрисати
а први јесењи ветар већ наноси опало лишће
осми је месец и жути лептири
двоје по двоје већ долећу у наш западни врт
моје срце раздире бол
и тескоба односи руменило мога лица
у зору или сутон када будеш код санба
пошаљи нам глас о томе
да ти пођем у сусрет даљина није важна
да пођем све пешчаре вечних ветрова

Фото: Шарене планине у Кини; Википедија