Category: АУТОРСКА КОЛУМНА
Драган Симовић: О ДУХОВНОМ ПЛЕМСТВУ
Један народ без духовног племства јесте мртав народ.
Шта је духовно племство?
То су они најбољи од најбољих у једноме народу.
Да, као што рекох, то нису само најбољи, већ, и више од тога: најбољи од најбољих!
То је сама срж, сама бит, само суштаство народа.
Племство је вертикала, сварожница, божанска оса.
То су јаке и самосвојне, самобитне и самоникле личности (а личности су увек стваралачке!), које се не продају и не купују – продати се неће; купити их не можеш!
Зашто је народ мртав без духовног племства?
Одговорићу вам питањем: Зашто је тело мртво без главе?
И, не само да племство представља главу, већ душу и срце једног народа!
Срби су данас мртав народ, јер су остали без духовног племства.
Не бркајте појмове: црква и свештенство не представљају племство!
Можда би неки, веома ретки, из цркве и свештенства могли и ући у посвећене кругове духовног племства, али се то унапред не може знати.
Духовно племство јесте изнад свих цркава и свештенства, изнад свих књижевника и уметника, изнад свих научника и академика.
Племство је високо, превисоко.
Племство је истовремено и Мит и Стварност, и видљиво и невидљиво у исти мах.
Племство није елита.
Песнички речено, елита је нешто профано, док је племство нешто сакрално.
Елита је нешто овострано, док је племство нешто онострано.
Цео прошли век био је у знаку затирања србског племства.
Са стварањем Југославије отпочело је затирање србског племства, затирање Србства.
Упамтите: затирање и уништење једног народа, почиње затирањем и уништењем његовог духовног племства.
Застанимо овде на час, и освестимо: нема словесног народа без духовног племства!
Ко другачије мисли – не желим да га убеђујем!
Шта су сви наши заклети душмани (спољни и унутрашњи!) чинили у целом двадесетом веку?
Затирали су и убијали србско племство!
Велика завера против ВедСрбства, препознаје се управо у затирању србског духовног племства.
Затирање се упоредо одвијало како извана тако и изнутра.
Не зна се које је затирање било грозније, зато што је наш најлукавији, најсуровији непријатељ –
истовремено и напољу и унутра!
Усташе и комунисти јесу од истог несоја – и једни и други потичу од јудео-кршћана.
Само јудео-кршћани могу бити такви крволоци!
Ватикан је место духовног рођења и усташа, и комуниста, и бољшевика, и сатаниста.
Међу комунистима, усташама, бољшевицима и сатанистима (гле, чуда!) нема ниједног паганина; сви су они пореклом јудео-кршћани!
Неко ће, пак, за комунисте рећи, да су они атеисти.
Да, али јудео-кршћански атеисти.
И, зашто су, скоро по правилу, сви атеисти – само, и увек, јудео-кршћански атеисти?!
Али, морам да згуснем ову песничку приповест.
Демократи, баш као и комунисти, јесу заклети непријатељи духовног племства.
Сада вам је јасно, зашто су се у Србији удружили демократи и либерали са бившим комунистима.
То је један те исти несој!
Они будно мотре, да се не зачне, а ако се и зачне, да се макар не роди србско духовно племство.
Они хоће србски народ без србског духовног племства.
Зашто хоће народ, а неће племство тог народа?
Зато што им требају овце за кланицу!
У демократским друштвима поништава се све што је племенито и узвишено, а потом се од словесног народа (који је остао без својега духовног племства) стварају чопори и крда.
Уосталом, све је то већ виђено, давно!
Драган Симовић: О ТАЈНАМА УРА
Већ сам писао о Урима, али, пространо је и несагледно Поље Њихових Тајни.
Ури су били каста унутар Звездане Расе, која се много векова доцније назва Великом Расом Аријеваца.
На ведсрбском, на прасрбском, који је прајезик свих Аријеваца, Арија значи: племић, господин, посвећеник; односно, онај који је упућен у Тајне Богова.
Ури су били чувари чистоте (не само душевне и духовне, већ и плотске!) Велике Расе.
Према Тајнама Ура, на Земљи постоје две расе, које су суште опречности и супротности.
Једна раса, Велика Раса, низвела се Одозго из Језгра звезданог јата, са Задатком да припомогне умно и духовно уздизање Мале Расе, која се рађала на Земљи.
Бели Богови, творци Велике Расе, све време су бдели над Великом Расом преко касте Ура, опомињући их вазда, да је њихова дужност само да припомажу умни и духовни развој (да из бесловесности преведу у словесност!) бића Мале Расе, али да, истовремено, не смеју да дозволе мешање ових посве опречних и супротних раса, јер то није по Науму Белих Богова.
Рекли су: Сви бракови морају остати унутар Расе, у противном, доћи ће до поступног опадања и коначног пада Велике Расе, када ћете изгубити сваку везу са ПраСветлошћу, са ПраЖивотом, као и са својим Боговима и Прецима.
Изгубићете све моћи Својих Богова!
Вековима су Ури чували Завет и Тајну Белих Богова, будно мотрећи над свеколиком чистотом Велике Расе.
А онда се, једнога дана, према Предању Ура, неколико младих ратника из Велике Расе загледало и заљубило у заводљиве невесте из Мале Расе (побегавши и неставши негде у бескрајним пространствима степа и тајги), и тако је, по први пут, прекршен Завет Предака, што је доцније изазвало гнев Белих Богова.
Први прекршај повлачи други; други повлачи трећи, а после трећег прекршаја више нема краја прекршајима!
Мешањем раса, отпочело је тако опадање, а сада већ и коначно пропадање Велике Расе.
После вековних мешања, Велика Раса Аријеваца расеја се и распрши несагледним пространствима ЕвроАзије, изгубивши многе (а можда и све!) моћи Белих Богова.
Једна од моћи Богова, коју су Аријевци давно изгубили, јесте и Видовито Знање.
Шта је Видовито Знање?
То је Знање Белих Богова.
Ми данас морамо годинама и десетлећима да учимо, да се мучимо, да мукотрпно стичемо знања и сазнања, да пабирчимо и просјачимо, да бисмо се, тек донекле, образовали.
А пре тога, пре овога, ми смо са свим тим знањима и сазнањима, са свим тим визијама и моћима, већ долазили у свет, али и одлазили из света.
Знања Богова имали смо у генима, у крви, у светлосном запису.
Шта данас имамо?
Имамо јад и беду; имамо бесмисао и безнађе; имамо ратове и злочине; имамо поробљавање и робовање; имамо све изопачености и настраности какве некада ни замислити нисмо могли.
Велика је Раса изгубила све моћи и визије, те сада светом влада Мала Раса илити раса човеко-мајмуна, човеко-гмазова.
Почело је, као што рекох, са мешањем раса, а сада ће човеколика бића наставити да се мешају са животињама –
што је скоро и отпочело у неким земљама западним.
Пад се још и може зауставити, али је суноврат, заиста, немогуће!
Шта нам је чинити?
Остаје нам само учење и освешћивање, рад на себи и, колико је то могуће, рад са ближњима својим.
Зато што једино Знањима Белих Богова, визијама и моћима Предака, можемо да одбранимо себе, и, донекле, ближње своје, у свету какав јесте.
Сви други и другичаји покушаји, окренуће се противу нас, и посве нас сатрти.
А када се уруши Империја Зла (а мора се урушити!), тада ће наступити Ново доба ВедСрба Аријеваца.
Драган Симовић: МОЈЕ ВЕДСРБСКО БУЂЕЊЕ
Песму посвећујем Милану Симићу, Дичном Србину у далекој Аустралији.
Да нисам боравио у Немачкој, између двадесетпрве и двадесетчетврте године (у градићу Хермансбургу, на осамдесет километара од Хановера према холандској граници), можда се не би ни догодило моје ведсрбско и аријевско буђење.
Ко то зна!
Овде песнички сведочим о једноме искуству, које је знано само онима што су боравили (и што бораве) у туђему свету.
Када се млад човек нађе у туђему граду, у туђој земљи и туђему народу, а да не би била угрожена и поништена његова самосвојна и самобитна личност, он мора да потражи тачку ослонца дубоко у својему унутарњем бићу.
Не знајући шта да чиним, те да бих се заштитио и одбранио од окружења које буквално усисава и поништава све разлике, самосвојности и самобитности, ја сам из виших духовних светова, у своје Свесно Биће, призвао словенски, прасрбски Мит.
Одмах сам схватио, да је званична историја, коју смо у школама учили (поготову поглавља о древним Словенима), пуна кривотворења и обмана, да је пуна празнина, шупљина и лажи, те да је све то писано за чопоре и крда, за бесловестан свет.
Тада ми је унутарњи глас рекао, да трагам за незваничном, тајном, оностраном повесницом, и да ћу једино ту доћи до познања Истине о себи, о Роду, и о Прецима.
Од тајне историје, кренуо сам преко тајних учења и знања древних народа, да бих, ишчитавајући ведске свете списе, аријевских хималајских и тибетанских мудраца, схватио да је ту, управо ту, права и истинита словенска и србска повесница.
Већ после кратког времена, почео сам свет да сагледавам унутарњим видом; да ствари и појаве, да појединце и народе, посматрам и сазерцавам са становишта тајне духовне науке.
Открио сам, убрзо, да Немци нису оно што смо у школама учили; да они нису раса која се разликује од нас Словена, већ да смо ми, у суштини, једна те иста древна ведска, санскрићанска, аријевска раса; штавише, иако сам био млад, својим сам унутарњим бићем схватио да су Немци уистини германизовани Бели (Балтички) Словени, те да је узрок њихове србомржње, њихове словеномржње, управо у томе!
Иза мржње према Србима, Русима и иним Словенима, Немци из неког само њима својственог (а никада освешћеног!) битијног страха, скривају своје право порекло.
Узрок и праузрок великих ратова у двадесетом веку, који су, зацело, били ратови између Аријеваца и Аријеваца (између словенских и германских Аријеваца), лежи у томе, што Немци никада ни покушали нису, да освесте своје истинско порекло; као да нису желели (или нису смели!) да појме и схвате, да су једна те иста Раса са Србима, Русима и иним Словенима!
Али, да не бих више разводњавао ову лирску приповест, рећи ћу, укратко (а песник и мора да ради на згушњавању речи), нешто због чега сам и започео ово песничко сведочење.
Запазио сам још у младости, да Срби (истина, не сви!) који бораве у туђему свету, имају више љубави за Род и Родину, за Србство и Србију, од Срба који никада нису боравили у туђини.
И, да песнички будем искрен до краја: никада Срби који бораве у Србији (који нису избивали из Србије) неће моћи да схвате, да осете, да доживе унутарње биће Срба који бораве у туђини, у расејању; никада њихову чисту љубав према Србству и Србији неће препознати чистом душом, чистим срцем, чистим бићем.
Зато Срби у Србији (а поготову Србљи Београђани) сваког Србина који је боравио у туђини, и који с љубављу прича о Србству, доживљавају као националисту.
То сте, свакако, и ви запазили!
Драган Симовић: РАСА И РОД
Само буђење, препознавање и освешћивање Ведског Духа у Србском Бићу може да спаси Србство.
Свест о Миту и Пореклу, Свест о Боговима и Прецима.
Вера и Знање Божанских Предака – то је Србски Пут Светлости!
Све туђинске религије, сва туђинска учења, сва знања туђина – што пре одбацити и заборавити!
Сваки расни Србин мора имати Свест о Раси.
Зато што реч Раса на ведсрбском значи Род.
Рашани су једно од древних имена за Србе.
Расија је земља Раса, земља Рашана.
Сварог је Отац Расе.
Мокоша је Мајка Расе.
Издати Расу, значи – издати Богове и Претке, издати Веру и Знање, издати Небо и Земљу.
Само у Раси и Роду ти можеш бити – Ти!
Изван Расе и Рода, ти си тек сенка и утвара, привид и опсена.
У туђинским верама, у туђинским учењима и знањима, нема суштог тебе, нема битног тебе!
Јудео-кршћанство, јудео-ислам, јудео-бољшевизам, јудео-мундијализам – то је Пут Смрти за расног ВедСрба.
Пробуди се, и схвати,
да Пут Живота води
кроз Језгро ПраВасељене,
где обитавају и бивствују
твоји Богови и Преци!
Драган Симовић: АМЕРИКО, УБИЋЕ ТЕ ВЛАСТИТЕ ЛАЖИ!
Америко, убиће те властите лажи!
Један човек, један народ, једно друштво, те и једно царство – не може дуго да живи у лажи.
Зато што лаж изједа, разједа и убија изнутра.
Америка ће изнутра бити и побеђена и освојена.
Америци прети најстрашнији рат – рат изнутра, рат са самом собом, рат против саме себе.
Америци не треба више ниједан спољни непријатељ –
јер је самој себи највећи непријатељ.
Америка је већ у рату са самом собом, и то се више ничим не може сакрити.
Све је више пробуђених и освешћених Американаца, који схватају да је њихов највећи непријатељ –
Америка!
Америку ће стићи све оне лажи о Србима.
Стићи ће је Перунова Огњена Муња из Језгра звезданог јата; Перунова Огњена Муња биће одговор Ведских Богова на србски космички бол.
Империја стварана на лажима, мора и нестати са лажима!
Такав је Закон над законима.
Драган Симовић: СЛОВЕНСКИ ПУТ
Ако се словенски народи не уједине, онда ће бити последње робље Западне Империје Зла.
Зато што је антиславизам једина идеологија Запада у последњих тисућу година.
Језгро антиславизма јесте у Рептило-Ватикану, у латинизираним дивљим германским племенима, у јудео-кршћанству и сатано-кршћанству, као и у свим идеологијама и политичким покретима произишлим из јудео-кршћанства и сатано-кршћанства.
Комунизам, бољшевизам, сатанизам и мундијализам – све је то рођено у змијскоме гнезду Рептило-Ватикана.
Када ишчитавамо историју света, посебице историју Европе, онда ћемо схватити, да су сви западни кршћански народи, да су сви западни кршћански дворови, у последњих десет векова, имали једну једину политику, једну једину идеологију, једну једину стратегију, једну једину идеју-водиљу – антиславизам!
Узрок и повод свих европских ратова јесте – антиславизам!
Иза свих европских револуција и преврата скрива се – антиславизам!
Европска цивилизација, са свим европским културама, уистини, и почива на антиславизму!
Антиславизам је у крви и генима свих западних народа, и они никада неће моћи да се излече од антиславизма.
Они ће пре нестати, него што ће се излечити од антиславизма.
Ово ми расни Срби, ми расни Словени, морамо да схватимо и освестимо.
А када схватимо и освестимо, онда морамо и да памтимо!
Онај ко зна и памти, никада неће бити изненађен.
Изненађен је и затечен само онај који не жели да зна, и који не жели да памти.
Срби и Руси су у двадесетом веку најскупње платили своју небудност!
Нису схватили да гаје гује отровнице у својим недрима.
Примивши са болећивости своје, у домове своје, лукаве и потуљене туђинце, они су, од истих тих туђинаца, бивали побијени у домовима својим.
Кршћанство почива на антиславизму; ислам почива на антиславизму; комунизам почива на антиславизму; сатанизам почива на антиславизму; мундијализам почива на антиславизму.
И светски банкарски систем почива на антиславизму; и светски капиталистички поредак почива на антиславизму; и све западне културе, као и све кршћанске уметности, настајале су на антиславизму.
Сатанизација Срба последњих десетлећа јесте само један од лукавих, потуљених и подмуклих видова антиславизма, што бисмо овом приликом могли назвати антисрбизмом.
За све расне Словене, за све ВедСловене, постоји само један пут – Словенски Пут!
Драган Симовић: ПРИРОДА И ТИ
Природа има чудесне стваралачке моћи.
Природа је Божанство –
Живи Бог, у нама и око нас,
који без престанка ствара.
Природа је Један Род са нама.
Природа и ми јесмо од истог Суштаства.
Када се нађеш у Природи (а то можеш вазда и увек, кад год пожелиш!), онда Природу сазерцавај изнутра; Природу посматрај из самог Бића Природе.
Угледаш ли дрво – онда буди дрво; угледаш ли цвет –
онда буди цвет; угледаш ли поток – онда буди поток!
Све што видиш, чујеш или осетиш – буди управо то што си видео, чуо и осетио!
Ако Природу посматраш извана, тада нема доживљаја.
Нема истинског стваралачког доживљаја.
Тада не видиш ништа; не чујеш ништа; не осећаш ништа!
Природа је Све.
И Све је у Природи.
Природа и ти нисте раздвојени и разједињени – не, ви сте Једно Биће проткано мноштвом тананих светлосних и стваралачких нити!
Ти си преко Природе и кроз Природу повезан са најудаљенијим звезданим јатима.
Сваки трептај твоје душе осетиће се у свим звезданим јатима, у свим видљивим и невидљивим световима.
И опет, све што допире из дубине ПраВасељене –
текнуће се, неким тајинственим путима, и твојега бића!
Ако желиш да будеш слободна личност – онда се не одвајај од Природе; ако желиш да будеш стваралачка личност – онда сневај, маштај и стварај заједно са Природом!
http://www.youtube.com/watch?v=bQk8gk0kaXQ
Драган Симовић: ПРИРОДА И ТИ
Опремио Стари Словен
Драган Симовић: ИЗДАЈСТВО КАО КАРМИЧКА БОЛЕСТ
Песму посвећујем свим оним дивним ВедСрбима и ВедСрбкињама, што ми припомажу да песнички дејствујем у овоме свету.
Нека су благословени од Богова и Предака!
Све се дешава и решава у вишим духовним световима, па се из виших духовних светова само пресликава на Земљи.
Издајство је, као тешка кармичка болест, захватило Србско Биће у овом нараштају.
Овај нараштај је, можда, најотпалији од свих србских нараштаја кроз многе векове.
Ако ствари сазерцавамо са становишта тајне духовне науке, онда имамо пред собом праслику како хоризонтале тако и вертикале.
Погледамо ли свет по хоризонтали, онда видимо да се, у овоме тренутку, ни у једном народу није догодио такав духовни и морални пад као у Срба.
У овоме трену, уистини, нема народа у свету, који се по издајству (издајству својега Предања, своје Вере, својега Мита, својих Предака, својих Духовних Вредности) може поредити са Србима.
Погледамо ли свет по вертикали, онда ћемо видети и препознати оне ретке расне Србе (ја их зовем ВедСрбима); каквих је бивало у свим нараштајима, у свим вековима; који, чак и да се уједине, у овоме часу не могу да учине за Србство ништа више од онога што већ самостално и самосвојно чине.
Ово мало преосталих расних Срба, који нису захваћени тешком кармичком болешћу издајства (зато што је, са становишта ведске духовне науке, издајство кармичка болест, болест бића, духа и душе), морају да буду мудрији него икад, и да се чувају, да чувају једни друге, за нека будућа и боља времена, када буде отишао овај издајанички нараштај.
У овоме часу, освешћени србски родољуби морају да дејствују, чине и раде, превасходно, на пољу духовног буђења и освешћивања Срба.
Да се удружују, уједињују и повезују преко разних друштвених мрежа; да стварају Србско Духовно Језгро зарад будућих нараштаја.
Сваки оружани вид борбе, у оном класичном смислу, зарад спасавања посрнулог Србства, морају да избаце из Свести!
Морају да избаце из Свести, јер је, у овоме трену, бесмислено и сумануто ући у оружани рат, када је више од две трећине Срба захваћено тешком бољком издајства.
Самосвесни и самобитни србски родољуби морају бити свесни, да им подједнака опасност прети како извана тако и изнутра.
Штавише, можда им изнутра прети и већа опасност него извана!
Надаље, ведсрбски родољуби морају да знају, да је ово посрнуло Србство, у овом изрођеном нараштају, пуно ура-патриота и буђелар-патриота.
Ти су још и опаснији од јавних издајника.
Са издајницима макар знаш на чему си, али ови, назови патриоти, јесу потуљени и подмукли.
Њима је Србство у хорском урлању и у новчанику.
Они купују и продају Србство!
Такве сам виђао деведесетих година прошлога века; такве виђам и данас.
Србија је пуна, и препуна, ура-патриота и буђелар-патриота!
Ова и оваква Србија, напросто, мора да нестане, да би могла да се роди једна Нова и Будућа Србија –
Србија расних Срба, Србија ВедСрба!
Овом приликом, опомињем и оне дивне расне Србе, самосвојне и самобитне ВедСрбе, који бораве на Косову, и за које је Србство светиња.
Будући да обитавам између Београда и Панчева, и будући да сам пропутовао Србијом, могу вам рећи, да у свеколиком Србству, у овоме часу, једва да има три посто самосвесних и самобитних расних Срба који су кадри да се жртвују за Србство.
Што се Београда тиче, ту расни ВедСрби имају више непријатеља него у Берлину!
Мој вам је савет, расни ВедСрби, да дејствујете на дуге стазе у духовним пространствима, и да се држите само Србства по вертикали!
Србство по хотизонтали је под великим знаком питања?!
Ето, рекох вам ово, и писах, а ви чините по души својој!
http://www.youtube.com/watch?v=Lwxm8SoWJxI&list=UUx3HfyR9Bb_AN1SMat3hfgw
СТАРИ СЛОВЕН
Драган Симовић: ИЗ ЛЕТОПИСА АКАШЕ
Драган Симовић: БОЖАНСТВО ТЕСЛИНО
Једно песничко промишљање и просневање,
на дан када је рођен Никола Тесла.
Онај ко Теслу сазерцава са становишта тајне духовне науке, и ако то сазерцавање потраје годинама, тај мора у Тесли видети оваплоћење Божанства.
Једна будућа духовна наука (а све науке у будућности морају бити духовне!) –
те када се човечанство буде узнело на виши ступањ Стваралачког Духа, – говориће и сведочити о Тесли као о оваплоћеном Божанству.
Оно што је Тесла створио, што је предао људскоме роду, за све будуће векове, то не би могли да остваре ни највећи генији човечански!
Теслина остварења, Теслини изуми, и свеколика Теслина дела, све то, уистини, превазилази и надилази све што је људски род икада у повесници планетарној створио.
Ми грешимо када о Тесли говоримо као о највећем људском генију, зато што је Тесла више од људског –
он је Божанство које је боравило међу нама!
У тајним ведсрбским и ведруским белим братствима, Тесла се прославља као живи ведсрбски Бог.
Први који је у Тесли препознао оваплоћење ведсрбског Божанства, био је Свами Вивекананда, велики ведски (аријевски) посвећеник, учитељ и философ, који је Ведска Знања открио и предао западном човеку.
После сусрета са Теслом (а сусрет је потрајао неколико часова), Вивекананда је, излазећи из Теслине лабораторије, и обасјан чудесном светлошћу, гласно, да сви чују, рекао својим ученицима: Међу нама обитава Живи Бог под именом Никола Тесла!
Само ретки посвећеници знаду (зато што се Теслине оностране визије са сврхом скривају од јавности), да је Тесла разговарао са муњама, и да је муње доживљавао као духовна бића, као божанства.
На питање једног од пријатеља посвећеника, на којем језику разговара са муњама, Тесла је одоговорио да зна многе језике, али да са муњама превасходно разговара на праизворном србском.
На поновљено питање пријатеља из тајних духовних кругова, зашто баш на србском разговара са муњама, Тесла је шкрто одговорио:
Зато што муње имају имена србских богова!
Онај ко пожели да о Тесли размишља, промишља и, да га сазерцава, мора да изиђе из поља званичне, позитивистичке и материјалистичке, науке (стога што је поље званичне науке веома скучено и тескобно за свеобухватно сазерцавање једног Божанског Духа), те да Теслу сазерцава у космичким и духовним пространствима, изван земаљског и варљивог престорно-временског пространства.
Тесла није обитавао само у прошлости, већ је и наш савременик, и биће савременик свих будућих нараштаја, јер није од овога света.
Он се из виших светова низвео на Земљу, као један од нас, да би нам открио Тајни Пут Светлости.
Тесла се у времену које долази, и које је већ дошло, прославља и обожава, диљем и широм света.
Он је Посвећени ВедСрбин који је у божанској љубави стварао за свеколики људски род.
Многи га народи доживљавају као својега; многи га посвећеници виде као утеловљење Божанства.
Једино Посвећени ВедСрб може да припада свима, може да припада свеколиком човечанству – јер то и јесте ведсрбски Завет: Посвећени ВедСрб јесте Божанство које је изнад свих земаљских привида, варки и опсена.
Дивно је што многи народи својатају Теслу (јер прослављајући Теслу, они и ВедСрбство прослављају!), само један народ (један једини народ!) нема права да својата Теслу, а то је онај народ који и дан-дањи кличе: Србе на врбе!
Како имају образа, како имају части, да својатају Србина Теслу, они који су над Србима извршили најстрашнији, најгрознији злочин у повесници људскога рода?!
http://www.youtube.com/watch?v=Lwxm8SoWJxI&list=UUx3HfyR9Bb_AN1SMat3hfgw
СТАРИ СЛОВЕН
Драган Симовић: ИЗ ЛЕТОПИСА АКАШЕ
(видео)
Драган Симовић: О СВЕТОМЕ ХРАСТУ
Србијом влада простаклук.
Празноглави, тупоглави, бандоглави и безглави владају Србијом.
Простаклук ове владе (која ни почему није србска!), открива се на сваком месту, на сваком кораку, у свакој прилици и неприлици, и у свакој несувисло (и језички неправилно!) изговореној или промуцаној речи.
Ако један човек из самог врха владе каже, да га није брига за седам векова стар храст, који је свето дрво, свети запис и родослов србскога рода, већ да њега искључиво занима пут који мора (баш туда!) да прође, и при томе још бесловесно вређа оне који желе да заштите ту светињу, онда нам је јасно ко је и чији је тај човек, и на којему је ступњу свести и образовања.
Више вреди тај свети храст, него цела тобожња србска влада са свим министрима, саветницима и сарадницима!
Више сведочи тај храст о Србству и Србији, него све владе србске (а туђинске!) у последњих седамдесет година!
У том храсту има више мудрости, него у свим владама србским од стварања Брозоморне Југославије до дана-дањег!
Философија дебелог црева, коју заговарају све простачке србске владе свих ових минулих десетлећа, и довела је Србство и Србију у ово безизлазно стање.
Али, има ту још нешто, много важније од свега реченог, будући да се у прећутаноме скрива права намера.
Они су наумили да посеку тај свети храст, не зато што им смета у изради (ауто)пута, већ што знају (а то знају и њихови покровитељи са Запада!) да је тај храст жива србска повесница, жива србска паметарница, и, надасве, да је тај храст веза са Божанским Прецима који су узнели и прославили Србство.
Знају они, а лукави и потуљени јесу, да је за расне, словесне и ведске Србе, од праискони до данас, храст –
свето и божанско дрво, хлебно дрво, Дрво Живота!
Сви древни и свети обреди вршени су испод храста, и око храста: заклетве, завети, просидбе, веридбе и венчања.
На кори храста уписивана су имена тек рођене деце.
Под храстом су дизане буне и устанци; под храстом се и коло ратничко водило.
Храстов жир је вековима прехрањивао србске породице, србска племена, па се стога и зове хлебно дрво.
Посећи храст – то је велик грех, уистнни, грех који се не прашта.
То зна, то мора да зна, сваки расни Србин, а изрод србски – то не може ( и не мора) да зна!



