Category: АУТОРСКА КОЛУМНА
Драган Симовић: ИСТИНА О ЗАВЕРИ ПРОТИВ СРБА
Посвећени Срби свесни су Истине Суште о завери против Срба!
Непосвећени Срби причају о Теорији завере против Срба, јер нешто тек слуте и наслућују.
Али, посвећени Срби знају да то није само Теорија о завери, већ Истина и Стварност, већ тисућама лета, удружене злочиначке завере.
Стварност је Сушта, да Србе сатиру и затиру.
Кршћанско Змијско Гнездо већ вековима шири праискону мржњу противу свега србског, противу свега руског, противу свега што на Словенском Истоку обитава.
Највеће кршћанске крволоке, свећенике и првосвећенике, највеће човеколике звери у црним одорама кршћанских велечасника, гле, Кршћанско Змијско Гнездо за блажене и светитеље проглашава!
Кршћанство и почива на србомржњи; кршћанство и почива на човекомржњи; кршћанство и почива на богомржњи.
Кршћанство је само друго име за праискону мржњу према свакоме и свему, одувек и заувек!
У свеколиком западноме свету, међу Крстовим кршћанима, не нађе се ни један једини човек, да осуди најгрозније злочине над Србима почињене од у мржњи и злу огрезлих кршћана!
Заиста, на Западу, међу Крстовим кршћанима, нити је било, нити може бити, иједног јединог човека!
У времену које долази, Срби ће видети још грозније злочине Крстових кршћана, будући да Крстови кршћани и не могу да живе без злочина најгрознијих.
Највећи изум Крстових кршћана јесте србосек; то је једини изум њихова ума кроз векове и светове!
Они се поносе својим србосеком; и поносе се својим злочинима; јер све то благосиља њихова Кршћанска црква подигнута на костурници србске деце у најстрашнијим мукама уморене.
Они који желе да упознају Крстово кршћанство, нека посете све србске јасеновце, нека походе сва србска јадовна, нека обиђу све србске јаме и вртаче, и, потом, нека сведоче пред онима што долазе, пред онима далеким који, једном, заиста, морају доћи!
Драган Симовић: САМО ОВАЈ ТРЕНУТАК
Кад познаш Биће Времена,
онда схватиш,
да не постоји Време,
већ да постоји само Биће,
које обитава
у Вечноме Сада,
у Овоме Тренутку.
И сви тренуци Вечности, гле,
бивају
Само Овај
Тренутак!
И тада си управо Ти,
Сушти,
Далеки Предак
својих Далеких Предака,
и један Будући Потомак
својих Будућих Потомака;
управо оних Потомака
који толико пута
већ бејаху били
у Твојим Далеким Прецима,
пре него што ишта
бејаше
игде било!
И Биће које није у Времену
а јесте Време којега нема,
одводи Те на Место,
где Далека Прошлост
и Далека Будућност
творе Овај Тренутак,
који Ти се
као Дубока Тишина
у Светлости Дивотној
очитава.
А сви тренуци Вечности, гле,
бивају
Само Овај
Тренутак!
СИМОВИЋ: Европска унија је тамница за Словене… Долази, и већ је дошао, Велики Дух Истине!
Драган Симовић
Европска унија је тамница за Словене!
Словестан и освешћен Србин зна, да Србима није место у Европској унији – тамници за Словене!
Србима није место у Европској унији зато што је Европска унија вековни мрзитељ свега србског!
Ни културно, ни духовно, ни цивилизацијски Србија нема ничега заједничког са Европском унијом.
Ни расно, ни антрополошки, ни карактеролошки Срби не припадају западним народима.
Словени и Европа, то нису само два света, то су два између се веома удаљена звездана јата!
То су два космоса, две васељене и два посве опречна пространства.
Срби и ини Словени, који су уистини Словени, морају не само да се клоне, него и да се ограде и заштите од било каквог утицаја, на било којем пољу, од Европске уније.
Наравно да Срби никада нису ни желели у Европску унију, већ су те приче из Србије потицале од оних који неким чудом имају само србска имена, али ДНК немају србски!
Срби су словестан, цивилизован, култивисан и духован народ, и од овога часа неће више да штите оне који имају једино србска имена, а ДНК, а СВЕТЛОСНИ ЗАПИС, немају србски!
Ако ова влада не жели да слуша Србе Аријевце, онда ће Срби Аријевци прекинути сваки вид сарадње са лажном србском владом, и изабрати истинску владу србску.
Србима Аријевцима не дозвољава самосвест и самобитност, праискони понос и достојанство древних великих предака, да се договарају, и да преговарају, са заклетим мрзитељима и непријатељима Србства!
Срби не би више били Срби, ако би за истим столом седели са онима који су кроз векове и светове клали њихове велике претке!
Србима није место у Европској унији, зато што Европска унија ничега сем варварства нема!
——————————————
Драган Симовић
Долази, и већ је дошао,
Велики Дух Истине!
Све мрачне силе овога света; и свих нижњих и доњих светова; све војске синова мрака и слугиних слугу у ноћи без свитања; сви гуштери и гмизавци; сви лихвари и зеленаши; сви лажљивци и крадљивци са Вечерње земље и са Земље без Сунца и Видела; сав олош и шљам свеколики; све што гамиже, гмиже и бауља, све је то у страху и дрхату, све је то у немиру, нереду и расулу, јер већ чују и осећају, да се из Језгра Великог Суштаства низводи, попут муње Перунове, Велики Дух Истине!
Све обмане, све преваре и све лажи биће у трену једном обелодањене, и сви лажљивци и смутљивци, и сви мрзитељи и мучитељи, и све сенке и утваре, и сви рептили и гмазови, све ће то у тренуту тренута једног бити Огњем Живим сажежено!
Сви злочини и погроми чињени над Родом и Племеном Божјим, над Родом и Племеном Србовим и Свароговим, над Родом и Племеном Перуновим и Свјатовидовим, кроз многе векове и светове, све ће то неко морати да отплати
у стотину и осам нараштаја!
Сви злочинци и кољачи, сви мучитељи и давитељи, сви силоватељи и рушитељи, све душе пале и отпале, све што кевће, лаје, завија и риче, све ће то у трену једном сабрано бити пред Лицем Блистајућим Бога Живога, и свима ће у трену једнијатом жива душа ишчупана бити, јер нису ни били за душу живу, нити за Искру Божју ИзвиИскру, нити за Видело Божје Свевидеће, већ за таму вечну и студену, за таму најтамнију никамо и нигде, где ничега нема нити бити може!
Долази, и већ је дошао, Велики Дух Истине!
Драган Симовић: НАЦИОНАЛИЗАМ НИЈЕ ПОПУЛИЗАМ, А ЈОШ МАЊЕ ШОВИНИЗАМ!
ПЕСНИКОВЕ ЈЕЗИЧКЕ РАЗЈАСНИЦЕ
Национализам није популизам, већ је, штавише, посве опречан популизму, али и сушта супротност шовинизму!
Национализам происходи из освешћености, из самосвести, док је популизам, најчешће, опонашање национализма, што се јавља као тренутачни излив осећаја и осећања у необразоване и неосвешћене особе.
Песнички речено, националиста је изграђена, самосвојна и самобитна, образована и непонвљива личност, док је популиста нешто попут карикатуре националисте, односно, површна особа која поседује извесна књишка знања, али та знања нису довољно утемељена у самоме Бићу, него се користе, отприлике као на вашарима, међу необразованим светом, да би се показала тобожња ученост дотичног лакрдијаша.
Управо тако!
Популизам је нешто као лакрдија, као имитација, као подражавање некога или нечега.
Шовинизам је, пак, болест душе и духа!
Сваки шовиниста је поремећена, ишчашена и уврнута персона, која ништа није радила на својему умном, душевном и духовном развоју.
Док националисту води љубав према некоме и нечему, дотле шовинисту води мржња према некоме и нечему.
Разлика између националисте и шовинисте јесте огромна, као између Неба и Земље!
Дакле, националисту води љубав; шовинисту мржња; док је популиста лепршава и неозбиљна особа без своје поетике, без својега погледа на свет, без икаквог става и утемељења.
Пупулиста воли да кокетира, да подилази најнижим страстима пука и народа; то је најчешће тип удворице, помодара и козера, а некад и лакрдијаша, кловна, циркузанта и факира.
На једној страни, имамо здраву, слободну и самосвесну личност, коју зовемо националистом, а насупрот те здраве и самобитне личности стоји шовиниста као сушта опречност и супротност, као сенка посвећеног националисте.
Националиста се држи вертикале, божанске осе; то је личност од визија, од племенитих и узвишених знања, превасходно из етике и естетике; док шовиниста ничега сем болесне мржње нема у себи.
Сваког шовинисту, пре или доцније, поједе властита мржња, зато што мржња и јесте тумор на души и духу.
Националиста је посвећени ратник, који се држи Божјега Начела, док је шовиниста стрводер и мародер, зликовац и злочинац, најобичнија псина мржње и рата.
Толико што се тиче језичких и песничких разјасница речи.
Драган Симовић: ИСТИНОМ ПРОТИВ СРБОМРЖЊЕ
Ако сте већ победили страх, будући да је страх највећи непријатељ словесног човека, онда крените самоуверено и одлучно да дејствујете за духовни, културни, образовни, научни, васпитни и интелектуални успон Србије и Србства!
Све патриотске и националне, све умне и духовне, све словесне и освешћене снаге, зацело, морају у овоме часу да се удруже у борби против оних националних саботера и паразита, који већ годинама исисавају животне сокове и божанску енергију Србскога Бића.
Сви медији у Србији морају да служе народу; све невладине организације у Србији морају да раде за духовни и културни препород србскога народа; све државне установе у Србији морају да раде на решавању горућих националних питања!
Дошао је тренутак када Истина мора да буде важнија од свега другог, јер само Истином можемо да се изборимо против србомржње, која је ових минулих година била ухватила дубокога корена и у самој Србији, и већ бејаше близу тога, да посве расточи и уништи и Србство и Србију.
Лажи медија, и невладиних организација (а, уистини, испостава западних центара разорних моћи!), лажи какве нису виђене и чувене вековима, претиле су потпуном суноврату, како србскога друштва тако и србске државе.
То више не сме да пролази!
Доста је било издајства и лажи, доста је било клевета и мржње, доста је било спрдње и ругања свему србском!
Дошао је тренутак када се мора свакоме, у Србији, рећи ко је и шта је; дошао је тренутак када се издајству мора рећи да је издајство; када се саботеру и паразиту мора, без стрепње и зазора, рећи да је саботер и паразит; дошао је тренутак када ће свако испред својега дома морати да почисти и помете годинама сабирано смеће, да би нам село било чисто и уредно, за оне који ће после нас доћи, који морају доћи!
Србски родољуби и србски националисти не желе више да слушају лажи о србскоме народу!
Поготову не желе да слушају лажи о Србству преко србских медија и србских невладиних организација!
Све невладине организације у Србији морају да раде за развој и успон Србије. У противном, оне невладине организације које и даље буду радиле на поткопавању србскога друштва и србске државе, морају, по Слову Устава, да буду забрањене!
Страх је највећи непријатељ словесног човека; а света дужност сваког словесног човека мора бити свагдања и непрестана борба противу страха!
Када победимо страх, онда смо све видљиве и невидљиве непријатеље наше већ победили!
Драган Симовић: СМИСЛОМ ПРОТИВ БЕСМИСЛА илити Освешћеним родољубљем против глобалистичког нихилизма
Смисао је покретачка снага словесног, самосвојног и самобитног човека. Али, смисао није нешто што се само једном у животу тражи, те, када се нађе, онда је та суштаствена ствар са смислом решена за сва времена; смисао се свагда изнова тражи, из дана у дан, из часа у час; за смислом се, уистини, трага од почетка без почетка па све до свршетка без свршетка.
У овом времену глобалистичког поробљавања ума, највећи изазов, зацело, и јесте налажење смисла у свету бесмисла! Глобализам (то већ види свака освешћена личност!), и почива, и јача из трена у трен, управо на убијању и поништавању смисла, како појединаца тако и народа. Глобализам је само друго име за светски нихилизам, а нихилизам је последица непрестаног и дуготрајног бесмисла, који се са сврхом ствара, производи и прослеђује преко масовних медија, односно, из глобалистичких центара моћи, будући да поробљавање човечанског ума и не би могло да се догоди без употребе и злоупотребе масовних медија, без свих тих видова специјалног парапсихолошког рата. Што значи, да би могла да се успостави потпуна планетарна страховлада, морају сви народи бити завађени између се, морају све нације бити у вечитом рату једне против других, јер само на том вечитом рату свију против свих, и може да функционише тај глобални тероризам.
Последица глобалне страховладе јесте сужење свести и самосвести, не само у појединаца, већ и у свеколиких народа и нација. Први пут се, у повесници човечанства, васпоставља светска тиранија, против које нема побуне нити осмишљеног словесног устанка.
Зашто је то тако? Зашто сви добровољно пристају на ропство?
Зато што се догило преумљење илити ментално декодирање, не само појединаца већ и свеколиких народа, па и великих самобитних нација. Све је то, дакле, давно осмишљено и испланирано у неким светским центрима, у неким планетарним лабораторијама човеколике расе гуштера и гмизаваца, који су одувек били против, како појединачног и личног тако и против општег и свеколиког светског добра, којима је, штавише, одувек највише и сметао светских мир и сарадња међу народима и нацијама добре воље. Захвањујући масовним медијима, који су продужена рука глобалних и глобалистичких центара моћи, огромна већина човечанства и није свесна да је у ропству, да је духовно, умно, културно, и у сваком другом виду, одавно већ поробљена!
На другој страни, мањина свесних и самосвесних бива потиснута на друштвену маргину; тако да између мањине освешћених, који знају шта се дешава на глобалном плану, и огромне већине неосвешћених, који пристају на ропство не знајући да су у ропству, као да, у овоме часу, нема додирних тачака, нема међусобног прожимања, нема, дакле, никакве духовне и културне сарадње у смислу буђења и освешћивања народне множине. Отуда је свим друштвима, свим народима и нацијама, завладала погубна и растакајућа апатија, саморазарајући нихилизам, илити бесмисао, безверје и безнађе.
Шта нам је чинити? Како да се одупиремо глобалистичкој тиранији, тој тартарској страховлади синова таме који носе праискону мржњу према словесном човеку?
Једини, а и најбољи, најсврсиходнији, начин опирања и борбе против светскога зла, јесте у ширењу поља свести и самосвести, како на личној разини тако и на разини народа и нације, јер само самосвесне личности као и пробуђени народи могу успешно да се одупиру, до коначне победе, овој глобалистичкој страховлади која је намерила да поништи сваку словесност, сваку духовност, сваку самосвојну културу у свету.
Освешћено родољубље, илити самосвесни и самобитни национализам, може бити плодотворан вид и начин борбе против милитантног и деструктивног глобализма. Родољуби свих народа, освешћени националисти свију нација, морају схватити да у овоме часу имају једног јединог заједничког непријатеља, те да удруже умне, духовне и сваке друге снаге, и да се сложно боре против глобалних тирјана.
Ако се ово не догоди, ако народи буду и даље ратовали једни против других, онда ће, зацело, завладати потпуни глобални мрак, а то значи, свеколико потирање човечанске стваралачке словесности. И, уместо словесних стваралачких бића, уместо људи добре воље, имаћемо човеколике животиње и звери, које ће се између се јести и сатирати!
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (6. Део)
13 новембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
БОРАЦ ТЕРОРИСТИЧКЕ ОВК И РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ ДР КРЕГ ЈУРИШЕВИЋ (трећи с лева)
6. ВРЕМЕ ПОЛАГАЊА РАЧУНА: „ДР ЗВЕР“ ПРИКРИВА ТРАГОВЕ, ПОКУШАВА ДА ИЗБЕГНЕ ОДГОВОРНОСТ, ШАЉЕ ПРЕТЊЕ ФБР РЕДАКЦИЈИ, НАРУЧУЈЕ „САЈБЕР НАПАДЕ“…
У првом наставку овог фељтона смо указали на повреде кривичног закона СР Југославије, Републике Србије и Аустралијске државе, као и на грубе повреде Женевске конвенције (под свим тачкама које се односе на медицинско особље у ратним условима) – које је др Крег Јуришевић свесно починио у време „Косовског конфликта“ 1999. Сва та кривична дела и тешке повреде Женевске конвенције др Јуришевић је починио у статусу добровољног борца терористичке „Ослободилачке војске Косова“, носећи сво време оружје и униформу те илегалне паравојне формације (која је до почетка Косовског конфликта 1998-1999, била класификована као терористичка организација од стране америчке демонстрације- да би у време када је донешена одлука о војној агресији НАТО савеза против СР Југославије, напрасно постала амерички савезник!?).
Поред ратних злочина које је починио са оружјем у руци против припадника Војске Југославије и Територијалне одбране Србије, др Јуришевић је описао у својој књизи, и многобројним интервјуима медијима- свој „рад“ за Америчке специјалне снаге, за чије је потребе наводио НАТО бомбардере на „Српске циљеве“ на Косову. Приликом тих напада, такође је убијен већи број припадника ВЈ и ТО, и сравњено је више села у рејону Паштрика и Кошаре, где је такође убијен и осакаћен већи број цивила (др Јуришевић је описао те своје криминалне активности у својој књизи „Крв на мојим рукама“ и у више интервјуја Западним медијима- на пример у свом интервјуу Новозеландском Хералду, од 3 јула 2010, остале примере можете да нађете у референцама на крају овог прилога).
У својој књизи „Крв на мојим рукама“(297-300) др Јуришевић је такође описао лично убиство више Српских ратних заробљеника, који су претходно били тешко рањени у борби са члановима терористичке ОВК (терористима којима је припадао и др Јуришевић) и постоји велика вероватноћа да су неки од њих били рањени у току борбе од стране самог др Јуришевића. Др Јуришевић их је потом физички ликвидирао хицима у главу. Он та убиства назива „еутаназијом на бојном пољу“. Да ли ико нормалан може потом да прихвати објашњење др Јуришевића да је те исте људе (које је пре свега неколико тренутака сматрао „смртним непријатељима“) убијао из милосрђа, да би им (по његовом тумачењу) скратио муке- у складу са неком његовом уврнутом лекарском „етиком“!? На западу се то зове „кофликт интереса“ и аутоматски искључује сваку „непристрасност и етичност“, на које се упорно позива др Јуришевић…
У овим конкретним случајевима ради се о особама (жртвама) које је сам др Јуришевић сматрао непријатељима и против којих се борио са оружјем у руци. Истовремено он је у више прилика јавно изразио „осећај гађења“ према Србима, називао их „болешћу“, и чак је сликовито описао у свој интервјују „Аустралијанцу“, 8 маја 2010- како није желео да спречи линчовање и убијање Српских ратних заробљеника од стране припадника ОВК у његовом присуству, јер су по њему Срби били „болест“!?
—————————————————————–
Сва (не)дела која је др Јуришевић починио у „име еутаназије“ у ванредним околностима и на бојном пољу, су супротна законима у већини Западних земаља и постоји више примера где су лекари, медицинско особље или војници који су убијали рањене ратне заробљенике и друге немоћне пацијенте под „надзором“ војног медицинског особља, због таквих кривичних дела били судски процесуирани. Ево неколико примера:
– Мајкл Кук (Биоетика бојног поља- http://www.mercatornet.com) у свом тексту од 30 марта 2011, као пример „криминалне еутаназије“ наводи пример „убиства“ 9 пацијената од стране лекара и две медицинске сестре, који су током урагана „Катрина“ 2005 оставили тешко болесне пацијенте да умру у напуштеној болници. Лекар и обе сестре су изведени пред суд и оптужени за убиство…
Сузан Њухаус из Медицинског Журнала, у примерку из августа 2011- наводи два примера „криминалне еутаназије“ (убиства заробљеника) на бојном пољу:
– У првом случају ради се о канадском официру капетану Роберту Семроу, који је хицем из пиштоља усмртио рањеног припадника Талибана у Афганистану, наводно из „милосрђа“. Капетан Семроу је у 2010 за то кривично дело судски процесуиран и оглашен кривим…
– У другом случају, током 2004 године, наредник америчке војске, Џони Хорн је дотукао хицем у главу наводно тешко рањеног ирачког тинејџера (16 година старости) у Багдаду. Он је такође судски процесуиран у Америци и оглашен кривим за то кривично дело…
У ова последња два случаја је јасно да ни канадски, ни амерички суд, нису прихватили правдање војног особља, да су након ватреног окршаја са „герилцима“, своје заробљене рањене противнике убијали из „милосрђа“. У оба случаја ови западни официри су се позвали на инструкције војних „медика“ (медицинског особља), али то њихови судови нису прихватили. Није тешко закључити, да поред тога шта та дела, чак и да јесу били форма „еутаназије“, ипак била у супротности са кривичним законима те земље- у овом случају су била и веома очигледан пример „конфликта интереса“, где војно и медицинско особље „убија из милосрђа“ властите непријатеље!? Наравно да све ово горње може, и мора да се примени и у случају др Јуришевића, који је свесно и добровољно заменио свој стетоскоп за оружје, и отишао и корак даље, учествујући у војно-извиђачким активностима за потребе НАТО агресора током Косовског конфликта!
Др Јуришевић се сам потрудио да добро документује ову претходну тврдњу. Као што смо већ навели у претходним наставцима- на форуму Легије странаца, где је био оптужен да је „терориста“, др Јуришевић је сажето и јасно описао своју улогу у оквиру терористичке ОВК, његове речи: : „Ја нисам ратовао са терористима као што ти тврдиш. Ја сам ‘РАДИО’ заједно са ОВК и Специјалним америчким снагама у операцијама против Српских снага…“
——————————————————
Др Јуришевић је у више интервјуа Западним медијима нагласио да се више не осећа „безбедан“, истовремено су приметни његови покушаји да себе прикаже као „жртву“. Јавно истиче да као последица свега оног што је чинио као припадник ОВК, има психичке трауме- односно да пати од „ратничког синдрома“ (PTSD- post traumatic stress disorder). Истовремено одбија било какву терапију- такво понашање је генерално неприхватљиво у аустралијском друштву, посебно за лица која врше одговорне функције. Овде конкретно говоримо о Крегу Јуришевићу, лекару-хирургу и резервном официру Аустралијске армије. Неко ко има озбиљне психичке поремећаје, како он сам тврди и истовремено обавља тако одговорне функције у аустралијском друштву, је не само „претња“ сам себи, већ пре свега својим пацијентима и колегама у униформи. Веома је чудно да се неко од аустралијских власти није заинтересовао за др Јуришевића са овог аспекта. Ја лично сам склон да верујем да је прича др Јуришевића о властитим менталним проблемима више у функцији стварања потенцијалног алибија у случају легалне акције против њега (менталне некомпетентности) него што представља „здравствени проблем“.
Уосталом по повратку са Косовског ратишта, др Јуришевић је наставио са „војним авантурама“- придружио се резервном саставу Аустралијске армије, службовао у оквиру исте у Источном Тимору, Афганистану, Борнеу… Врло необично понашање за некога ко пати од „ПТСД“ синдрома?
У прилог мојој теорији- да др Јуришевић (који је вероватно и сам свестан неминовности легалне истраге у вези његових криминалних активности) покушава да створи неку врсту алибија, уколико би био изведен пред суд- И прилог томе иде и чињеница да он сам у својим интервјуима покушава да „законски легализује“ своје криминалне активности.
Рецимо „Курир“ од 30 августа 2010 у чланку под насловом: „Аустралијски хирург убијао косовске Србе да им помогао?!“ цитира речи др Јуришевића: „Све је то по законима (мисли на убијање рањених Српских ратних заробљеника) Ја као члан комитета Међународног црвеног крста добро познајем закон“. Што наравно није тачно, ми смо већ демонстрирали у претходним наставцима да све што је радио др Јуришевић представља грубе повреде домаћих и страних закона, као и тешке повреде Женевске конвенције.
Уосталом овде др Јуришевић поново сам себи скаче у стомак са потпуно друкчијом изјавом другом медију (The Age- 9 октобар 2010), из интервјуа са др Јуришевићем: Он не жали зато што је убијао на Косову, али признаје да је то било илегално- речи др Јуришевића: „Еутаназија није била легализована у тадашњој Југославији, дакле то је онда представљало кривично дело. То је аргумент који су користили многи Српски новинари. Називали су ме криминалцем зато што сам убио јадну албанску жену. Ја сам им одгворио- ‘Добро, ко је довео ту жену у такву позицију пре свега’?“ Из овог свађалачког тона, који је иначе типичан за др Јуришевића, се очигледно види да он и не покушава да негира своју легалну кривицу (по нашим законима), али да га то истовремено много не брине, и малтене исмејава своје саговорнике када покрећу то питање!?
Иначе др Јуришевић ових дана води интензивну кампању да легализује еутаназију у Аустралији , очигледно је да му се свидело убијања пацијената током Косовског конфликта ( и ко зна где другде, где још није раскринкан)?
————————————
Да све ово што је изговорено у овом и претходним наставцима има своју тежину, и озбиљно забрињава др Јуришевића и још „неке“ у његовом окружењу потврђује и недавни догађаји на нашем сајту. Поред претећег писма др Јуришевића нашој редакцији, где нам он прети поновним бомбардовањем, наш сајт је био озбиљно „поремећен“ учесталим „сајбер нападима“, који су углавном „лансирани“ из Аустралије и Хрватске, али и са неких других локација. Чак су успели за један дан и да „оборе“ ФБР сајт. Ми немамо конкретних доказа да се у случају „сајбер напада“ ради о др Јуришевићу, али временска и локацијска коинциденција су очигледне.
Сајбер напади су уследили одмах након претећег писма др Јуришевића од 27 октобра (утврђена је тачна локација његовог ИП репетитора, координате: -34°55’60″S 138°35’60″E). Такође смо идентификовали и једну од адреса у Аустралији са које је уследио главни „сајбер напад“ – у Мелбурну, са ИП репитора удаљеног 4 км од резиденције извесне породице Јуришевић(?) (координате: Address -37°48’50"N 144°57’48"W -37.814, 144.96332 ). Признаћете да је веома чудна таква „ко-инциденција“ да нам овакви кукавички „сајбер напади“ и анонимне претње стижу са ИП локација две породице Јуришевић. Још је чудније ако знамо да у телефонском именику Аделаиде постоји само једно презиме Јуришевић, док их је у вишемилионском Мелбурну свега 9- и оба су се нашла у ужој зони ИП репетитора са којих је послат претеће писмо, и лансиран „сајбер напад“ (које смо лако лоцирали на основу ИП адресе, која идентификује попут уникатног „днк“ све линкове који стижу на наш сајт)…
—————————————————-
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА…
Мислим да смо у претходним наставцима јасно указали на све аспекте кривичне и друге легалне одговорности др Крега Јуришевића за његова (зло)дела. Непосредно смо демонстрирали да је он подједнако кривично одговоран и по нашим кривичном законодавству, као и по аустралијском, и у оквиру Женевске конвенције. Комплетирању ове „медијске оптужнице“ је највише допринео сам др Јуришевић својим егоцентричним медијским наступима, и недоследним изјавама разним медијима… Он је дословце признао да су његове главне активности у оквиру терористичке ОВК биле „рад са ОВК и Америчким специјалним снагама у борби против Српских снага“.
Он је у детаље описао убиство српске држављанке албанске националности, на територији тадашње суверене СР Југославије. Др Јуришевић је такође сам описао у својој књизи властита убиства Српских рањеника- ратних заробљеника. Потом је описао бруталне ликвидације Српских ратних заробљеника од стране терориста ОВК, у његовом присуству, које је по речима др Јуришевића он одобравао- а није им се супротставио на шта га обавезивала Женевска конвенција.
Он је такође супротно Женевској конвенцији пришао једној зараћеној страни, и са оружјем у руци се борио против друге. Др Јуришевић је такође, поред закона о еуатаназији, прекршио и друге аустралијске законе- као аустралијски држављанин пришао је страној војној формацији у чијем саставу се борио, чиме је повредио аустралијски закон о држављанству!?
Али оно што је најважније за нас овде- др Јуришевић је према властитом признању као припадник илегалних и агресорских страних војних формација, на територији Србије (Косова и Метохије) учествовао у више стотина убистава припадника Војске Југославије, Територијалне одбране и Српских цивила- навођењем ваздушних НАТО напада на Српске и положаје ВЈ, у директним оружаним обрачунима као припадник Атлантског батаљона ОВК, као и погубљењу Српских ратних заробљеника. Те наводе је он сам директно или индиректно потврдио у својој књизи,у безбројним интервјуима и на интернет форумима. Такође, те наводе потврђују и неки припадници терористичке ОВК и страни плаћеници- директно га доводећи у везу са нападом (и убиствима) на патролу ВЈ у рејону Кошаре…
Такође др Јуришевић је боравио на локацијама концентрационих логора где су држани отети Срби, не-албанци и нелојални Албанци, где је је по властитом сведочењу био сведок неких аномалија (у Кукешкој болници). Такође смо овде показали да су у време његовог боравка у Кукешу и логорима Кахан, Паштрик и Хелшан- тамо већ пристизали први киднаповани заробљеници терористичке ОВК, у оквиру операције илегалне трговине људским органима- као и да је Унмикова истрага непобитно утврдила форензичким методама ликвидацију најмање једног киднапованог мушкарца, у ОВК логору Кукеш почетком маја- у време када је у том региону увелико боравио др Јуришевић.
Такође смо указали на чињеницу да је др Јуришевић уведен у борбени састав терористичке ОВК посредством вишег команданта ОВК, извесног „доктора“ , са којим је др Јуришевић био близак. То се све дешавало у време када је у Северној Албанији била увелико организована логистика за будуће крађу људских органа, углавном из тела Српских заточеника- и када је тамо било значајно присуство „лекара“, који се нису бавили пацијентима, већ заточеним Србима и другим киднапованим особама. Данас сви знамо да је то било у оквиру једног од најмонструознијих злочина у модерној историји- касапљењу ратних заробљеника и консеквентној црној трансплантологији. Мислим да би ту др Јуришевић могао да одговори на многа питања….
Сматрам да би у том контексту Српско тужилаштво за ратне злочине морало да подигне оптужницу против др Јуришевића за његове ратне злочине и злочине противи хуманости, и да изда налог за његово привођење као потенцијалног сведока „трговине органима“- и сабсеквентно тражи његову екстрадицију од Аустралијских власти.
Аустралијси државни органи су јасно показали да су по таквим питањима отворени за међудржавну сарадњу- конкретно на случају њиховог држављанина српског порекла Драгана Васиљевића, познатијег као „Капетан Драган“ (иначе такође резервног официра Аустралијске армије)- за кога су донели решење о екстрадицији Хрватској (по убрзаној процедури) и то за много „блажа дела“ од оних које је починио аустралијски хирург хрватског порекла др Крег Јуришевић.
Ја овде нисам имао намеру да се бавим легалним доказивањем кривице бившег терористе ОВК и страног плаћеника др Јуришевића, али сам имао намеру да иницирам такав поступак од стране Српских правосудних органа, јер сматрам да за тако нешто има више него довољног основа. Тако нешто са правом очекује и наша Српска јавност, и родбина многобројних припадника ВЈ и српских цивила, за које се др Јуришевић данас неометано „хвали“ како је заслужан за њихова убиства, или сакаћења- и ако то није сувише, он чак и профитира на том злочину продајом своје књиге „Крв на мојим рукама“ (где иронично, чак и у наслову књиге „признаје“ своју кривицу)!?
Наши правосудни органи треба да знају да је и нечињење „чињење“- и њихов евентуални пропуст да пред легални суд изведу ратног злочинца Крега Јуришевића, резултираће неминовно у њихово извођење пред суд јавности. А ја им тада не би био у кожи, јер наш народ је безброј пута доказао да уме дуго да памти неправду, чак и онда кад она код свих других падне у заборав…
КРАЈ ФЕЉТОНА
————————————————————————
ПОВЕЗАНИ ДЕЛОВИ…
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (1. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (2. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (3. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (4. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (5. Део)
РЕФЕРЕНЦЕ:
http://www.theaustralian.com.au/arts/craig-jurisevic-crossing-the-line/story-e6frg8n6-1225861993729
http://www.wilddingopress.com.au/Books/Blood-On-My-Hands
http://www.kurir-info.rs/australijski-hirurg-ubijao-kosovske-srbe-da-bi-im-pomogao-clanak-46781
http://www.wilddingopress.com.au/Authors/Craig-Jurisevic
http://libertals.com/kronike-e-vetepromovimit-finok-te-genjeshtarit-craig-jurisevic/
http://papermask.blogspot.ca/2010/06/on-jurisevic-ross-knight-and-anonymous.html
http://papermask.blogspot.ca/2007/08/accc-strikes-again.html
http://papermask.blogspot.ca/2007/08/bleeding-hearts-in-private-hospitals.html
https://www.facebook.com/pages/Craig-Jurisevic-Blood-on-My-Hands/354095313597
harmony./www.mercatornet.com/articles/view/battlefield_bioethics
http://rt.com/news/kosovo-serbs-barricades-ultimatum-065/comments/
http://www.upiu.com/articles/serbian-war-prosecutor-hunts-aussie-doctor-on-facebook
http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/
http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm
http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104
http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm
Surgeon at arms
http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/
http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104
Click to access Ethics-ch-23.pdf
https://www.mja.com.au/journal/2011/194/6/battlefield-euthanasia-courageous-compassion-or-war-crime
http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-Juri%C5%A1evi%C4%87
http://pravoslavnisrbi.com/istorija/ne-daju-se-srbi-moji-ne-mogu-im-nista-kauboji.html
https://maps.google.com/?ie=UTF8&ll=-34.93333,138.6&spn=0.676851,1.235962&z=10
http://www.cervens.net/legionbbs123/archive/index.php/t-10582.html
http://z10.invisionfree.com/Ignis_Ardens/ar/t7054.htm
http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290
http://www.youtube.com/watch?v=mihTLZjUYwU
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (6. Део)
13 новембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
БОРАЦ ТЕРОРИСТИЧКЕ ОВК И РАТНИ ЗЛОЧИНАЦ ДР КРЕГ ЈУРИШЕВИЋ (трећи с лева)
6. ВРЕМЕ ПОЛАГАЊА РАЧУНА: „ДР ЗВЕР“ ПРИКРИВА ТРАГОВЕ, ПОКУШАВА ДА ИЗБЕГНЕ ОДГОВОРНОСТ, ШАЉЕ ПРЕТЊЕ ФБР РЕДАКЦИЈИ, НАРУЧУЈЕ „САЈБЕР НАПАДЕ“…
У првом наставку овог фељтона смо указали на повреде кривичног закона СР Југославије, Републике Србије и Аустралијске државе, као и на грубе повреде Женевске конвенције (под свим тачкама које се односе на медицинско особље у ратним условима) – које је др Крег Јуришевић свесно починио у време „Косовског конфликта“ 1999. Сва та кривична дела и тешке повреде Женевске конвенције др Јуришевић је починио у статусу добровољног борца терористичке „Ослободилачке војске Косова“, носећи сво време оружје и униформу те илегалне паравојне формације (која је до почетка Косовског конфликта 1998-1999, била класификована као терористичка организација од стране америчке демонстрације- да би у време када је донешена одлука о војној агресији НАТО савеза против СР Југославије, напрасно постала амерички савезник!?).
Поред ратних злочина које је починио са оружјем у руци против припадника Војске Југославије и Територијалне одбране Србије, др Јуришевић је описао у својој књизи, и многобројним интервјуима медијима- свој „рад“ за Америчке специјалне снаге, за чије је потребе наводио НАТО бомбардере на „Српске циљеве“ на Косову. Приликом тих напада, такође је убијен већи број припадника ВЈ и ТО, и сравњено је више села у рејону Паштрика и Кошаре, где је такође убијен и осакаћен већи број цивила (др Јуришевић је описао те своје криминалне активности у својој књизи „Крв на мојим рукама“ и у више интервјуја Западним медијима- на пример у свом интервјуу Новозеландском Хералду, од 3 јула 2010, остале примере можете да нађете у референцама на крају овог прилога).
У својој књизи „Крв на мојим рукама“(297-300) др Јуришевић је такође описао лично убиство више Српских ратних заробљеника, који су претходно били тешко рањени у борби са члановима терористичке ОВК (терористима којима је припадао и др Јуришевић) и постоји велика вероватноћа да су неки од њих били рањени у току борбе од стране самог др Јуришевића. Др Јуришевић их је потом физички ликвидирао хицима у главу. Он та убиства назива „еутаназијом на бојном пољу“. Да ли ико нормалан може потом да прихвати објашњење др Јуришевића да је те исте људе (које је пре свега неколико тренутака сматрао „смртним непријатељима“) убијао из милосрђа, да би им (по његовом тумачењу) скратио муке- у складу са неком његовом уврнутом лекарском „етиком“!? На западу се то зове „кофликт интереса“ и аутоматски искључује сваку „непристрасност и етичност“, на које се упорно позива др Јуришевић…
У овим конкретним случајевима ради се о особама (жртвама) које је сам др Јуришевић сматрао непријатељима и против којих се борио са оружјем у руци. Истовремено он је у више прилика јавно изразио „осећај гађења“ према Србима, називао их „болешћу“, и чак је сликовито описао у свој интервјују „Аустралијанцу“, 8 маја 2010- како није желео да спречи линчовање и убијање Српских ратних заробљеника од стране припадника ОВК у његовом присуству, јер су по њему Срби били „болест“!?
—————————————————————–
Сва (не)дела која је др Јуришевић починио у „име еутаназије“ у ванредним околностима и на бојном пољу, су супротна законима у већини Западних земаља и постоји више примера где су лекари, медицинско особље или војници који су убијали рањене ратне заробљенике и друге немоћне пацијенте под „надзором“ војног медицинског особља, због таквих кривичних дела били судски процесуирани. Ево неколико примера:
– Мајкл Кук (Биоетика бојног поља- http://www.mercatornet.com) у свом тексту од 30 марта 2011, као пример „криминалне еутаназије“ наводи пример „убиства“ 9 пацијената од стране лекара и две медицинске сестре, који су током урагана „Катрина“ 2005 оставили тешко болесне пацијенте да умру у напуштеној болници. Лекар и обе сестре су изведени пред суд и оптужени за убиство…
Сузан Њухаус из Медицинског Журнала, у примерку из августа 2011- наводи два примера „криминалне еутаназије“ (убиства заробљеника) на бојном пољу:
– У првом случају ради се о канадском официру капетану Роберту Семроу, који је хицем из пиштоља усмртио рањеног припадника Талибана у Афганистану, наводно из „милосрђа“. Капетан Семроу је у 2010 за то кривично дело судски процесуиран и оглашен кривим…
– У другом случају, током 2004 године, наредник америчке војске, Џони Хорн је дотукао хицем у главу наводно тешко рањеног ирачког тинејџера (16 година старости) у Багдаду. Он је такође судски процесуиран у Америци и оглашен кривим за то кривично дело…
У ова последња два случаја је јасно да ни канадски, ни амерички суд, нису прихватили правдање војног особља, да су након ватреног окршаја са „герилцима“, своје заробљене рањене противнике убијали из „милосрђа“. У оба случаја ови западни официри су се позвали на инструкције војних „медика“ (медицинског особља), али то њихови судови нису прихватили. Није тешко закључити, да поред тога шта та дела, чак и да јесу били форма „еутаназије“, ипак била у супротности са кривичним законима те земље- у овом случају су била и веома очигледан пример „конфликта интереса“, где војно и медицинско особље „убија из милосрђа“ властите непријатеље!? Наравно да све ово горње може, и мора да се примени и у случају др Јуришевића, који је свесно и добровољно заменио свој стетоскоп за оружје, и отишао и корак даље, учествујући у војно-извиђачким активностима за потребе НАТО агресора током Косовског конфликта!
Др Јуришевић се сам потрудио да добро документује ову претходну тврдњу. Као што смо већ навели у претходним наставцима- на форуму Легије странаца, где је био оптужен да је „терориста“, др Јуришевић је сажето и јасно описао своју улогу у оквиру терористичке ОВК, његове речи: : „Ја нисам ратовао са терористима као што ти тврдиш. Ја сам ‘РАДИО’ заједно са ОВК и Специјалним америчким снагама у операцијама против Српских снага…“
——————————————————
Др Јуришевић је у више интервјуа Западним медијима нагласио да се више не осећа „безбедан“, истовремено су приметни његови покушаји да себе прикаже као „жртву“. Јавно истиче да као последица свега оног што је чинио као припадник ОВК, има психичке трауме- односно да пати од „ратничког синдрома“ (PTSD- post traumatic stress disorder). Истовремено одбија било какву терапију- такво понашање је генерално неприхватљиво у аустралијском друштву, посебно за лица која врше одговорне функције. Овде конкретно говоримо о Крегу Јуришевићу, лекару-хирургу и резервном официру Аустралијске армије. Неко ко има озбиљне психичке поремећаје, како он сам тврди и истовремено обавља тако одговорне функције у аустралијском друштву, је не само „претња“ сам себи, већ пре свега својим пацијентима и колегама у униформи. Веома је чудно да се неко од аустралијских власти није заинтересовао за др Јуришевића са овог аспекта. Ја лично сам склон да верујем да је прича др Јуришевића о властитим менталним проблемима више у функцији стварања потенцијалног алибија у случају легалне акције против њега (менталне некомпетентности) него што представља „здравствени проблем“.
Уосталом по повратку са Косовског ратишта, др Јуришевић је наставио са „војним авантурама“- придружио се резервном саставу Аустралијске армије, службовао у оквиру исте у Источном Тимору, Афганистану, Борнеу… Врло необично понашање за некога ко пати од „ПТСД“ синдрома?
У прилог мојој теорији- да др Јуришевић (који је вероватно и сам свестан неминовности легалне истраге у вези његових криминалних активности) покушава да створи неку врсту алибија, уколико би био изведен пред суд- И прилог томе иде и чињеница да он сам у својим интервјуима покушава да „законски легализује“ своје криминалне активности.
Рецимо „Курир“ од 30 августа 2010 у чланку под насловом: „Аустралијски хирург убијао косовске Србе да им помогао?!“ цитира речи др Јуришевића: „Све је то по законима (мисли на убијање рањених Српских ратних заробљеника) Ја као члан комитета Међународног црвеног крста добро познајем закон“. Што наравно није тачно, ми смо већ демонстрирали у претходним наставцима да све што је радио др Јуришевић представља грубе повреде домаћих и страних закона, као и тешке повреде Женевске конвенције.
Уосталом овде др Јуришевић поново сам себи скаче у стомак са потпуно друкчијом изјавом другом медију (The Age- 9 октобар 2010), из интервјуа са др Јуришевићем: Он не жали зато што је убијао на Косову, али признаје да је то било илегално- речи др Јуришевића: „Еутаназија није била легализована у тадашњој Југославији, дакле то је онда представљало кривично дело. То је аргумент који су користили многи Српски новинари. Називали су ме криминалцем зато што сам убио јадну албанску жену. Ја сам им одгворио- ‘Добро, ко је довео ту жену у такву позицију пре свега’?“ Из овог свађалачког тона, који је иначе типичан за др Јуришевића, се очигледно види да он и не покушава да негира своју легалну кривицу (по нашим законима), али да га то истовремено много не брине, и малтене исмејава своје саговорнике када покрећу то питање!?
Иначе др Јуришевић ових дана води интензивну кампању да легализује еутаназију у Аустралији , очигледно је да му се свидело убијања пацијената током Косовског конфликта ( и ко зна где другде, где још није раскринкан)?
————————————
Да све ово што је изговорено у овом и претходним наставцима има своју тежину, и озбиљно забрињава др Јуришевића и још „неке“ у његовом окружењу потврђује и недавни догађаји на нашем сајту. Поред претећег писма др Јуришевића нашој редакцији, где нам он прети поновним бомбардовањем, наш сајт је био озбиљно „поремећен“ учесталим „сајбер нападима“, који су углавном „лансирани“ из Аустралије и Хрватске, али и са неких других локација. Чак су успели за један дан и да „оборе“ ФБР сајт. Ми немамо конкретних доказа да се у случају „сајбер напада“ ради о др Јуришевићу, али временска и локацијска коинциденција су очигледне.
Сајбер напади су уследили одмах након претећег писма др Јуришевића од 27 октобра (утврђена је тачна локација његовог ИП репетитора, координате: -34°55’60″S 138°35’60″E). Такође смо идентификовали и једну од адреса у Аустралији са које је уследио главни „сајбер напад“ – у Мелбурну, са ИП репитора удаљеног 4 км од резиденције извесне породице Јуришевић(?) (координате: Address -37°48'50"N 144°57'48"W -37.814, 144.96332 ). Признаћете да је веома чудна таква „ко-инциденција“ да нам овакви кукавички „сајбер напади“ и анонимне претње стижу са ИП локација две породице Јуришевић. Још је чудније ако знамо да у телефонском именику Аделаиде постоји само једно презиме Јуришевић, док их је у вишемилионском Мелбурну свега 9- и оба су се нашла у ужој зони ИП репетитора са којих је послат претеће писмо, и лансиран „сајбер напад“ (које смо лако лоцирали на основу ИП адресе, која идентификује попут уникатног „днк“ све линкове који стижу на наш сајт)…
—————————————————-
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА…
Мислим да смо у претходним наставцима јасно указали на све аспекте кривичне и друге легалне одговорности др Крега Јуришевића за његова (зло)дела. Непосредно смо демонстрирали да је он подједнако кривично одговоран и по нашим кривичном законодавству, као и по аустралијском, и у оквиру Женевске конвенције. Комплетирању ове „медијске оптужнице“ је највише допринео сам др Јуришевић својим егоцентричним медијским наступима, и недоследним изјавама разним медијима… Он је дословце признао да су његове главне активности у оквиру терористичке ОВК биле „рад са ОВК и Америчким специјалним снагама у борби против Српских снага“.
Он је у детаље описао убиство српске држављанке албанске националности, на територији тадашње суверене СР Југославије. Др Јуришевић је такође сам описао у својој књизи властита убиства Српских рањеника- ратних заробљеника. Потом је описао бруталне ликвидације Српских ратних заробљеника од стране терориста ОВК, у његовом присуству, које је по речима др Јуришевића он одобравао- а није им се супротставио на шта га обавезивала Женевска конвенција.
Он је такође супротно Женевској конвенцији пришао једној зараћеној страни, и са оружјем у руци се борио против друге. Др Јуришевић је такође, поред закона о еуатаназији, прекршио и друге аустралијске законе- као аустралијски држављанин пришао је страној војној формацији у чијем саставу се борио, чиме је повредио аустралијски закон о држављанству!?
Али оно што је најважније за нас овде- др Јуришевић је према властитом признању као припадник илегалних и агресорских страних војних формација, на територији Србије (Косова и Метохије) учествовао у више стотина убистава припадника Војске Југославије, Територијалне одбране и Српских цивила- навођењем ваздушних НАТО напада на Српске и положаје ВЈ, у директним оружаним обрачунима као припадник Атлантског батаљона ОВК, као и погубљењу Српских ратних заробљеника. Те наводе је он сам директно или индиректно потврдио у својој књизи,у безбројним интервјуима и на интернет форумима. Такође, те наводе потврђују и неки припадници терористичке ОВК и страни плаћеници- директно га доводећи у везу са нападом (и убиствима) на патролу ВЈ у рејону Кошаре…
Такође др Јуришевић је боравио на локацијама концентрационих логора где су држани отети Срби, не-албанци и нелојални Албанци, где је је по властитом сведочењу био сведок неких аномалија (у Кукешкој болници). Такође смо овде показали да су у време његовог боравка у Кукешу и логорима Кахан, Паштрик и Хелшан- тамо већ пристизали први киднаповани заробљеници терористичке ОВК, у оквиру операције илегалне трговине људским органима- као и да је Унмикова истрага непобитно утврдила форензичким методама ликвидацију најмање једног киднапованог мушкарца, у ОВК логору Кукеш почетком маја- у време када је у том региону увелико боравио др Јуришевић.
Такође смо указали на чињеницу да је др Јуришевић уведен у борбени састав терористичке ОВК посредством вишег команданта ОВК, извесног „доктора“ , са којим је др Јуришевић био близак. То се све дешавало у време када је у Северној Албанији била увелико организована логистика за будуће крађу људских органа, углавном из тела Српских заточеника- и када је тамо било значајно присуство „лекара“, који се нису бавили пацијентима, већ заточеним Србима и другим киднапованим особама. Данас сви знамо да је то било у оквиру једног од најмонструознијих злочина у модерној историји- касапљењу ратних заробљеника и консеквентној црној трансплантологији. Мислим да би ту др Јуришевић могао да одговори на многа питања….
Сматрам да би у том контексту Српско тужилаштво за ратне злочине морало да подигне оптужницу против др Јуришевића за његове ратне злочине и злочине противи хуманости, и да изда налог за његово привођење као потенцијалног сведока „трговине органима“- и сабсеквентно тражи његову екстрадицију од Аустралијских власти.
Аустралијси државни органи су јасно показали да су по таквим питањима отворени за међудржавну сарадњу- конкретно на случају њиховог држављанина српског порекла Драгана Васиљевића, познатијег као „Капетан Драган“ (иначе такође резервног официра Аустралијске армије)- за кога су донели решење о екстрадицији Хрватској (по убрзаној процедури) и то за много „блажа дела“ од оних које је починио аустралијски хирург хрватског порекла др Крег Јуришевић.
Ја овде нисам имао намеру да се бавим легалним доказивањем кривице бившег терористе ОВК и страног плаћеника др Јуришевића, али сам имао намеру да иницирам такав поступак од стране Српских правосудних органа, јер сматрам да за тако нешто има више него довољног основа. Тако нешто са правом очекује и наша Српска јавност, и родбина многобројних припадника ВЈ и српских цивила, за које се др Јуришевић данас неометано „хвали“ како је заслужан за њихова убиства, или сакаћења- и ако то није сувише, он чак и профитира на том злочину продајом своје књиге „Крв на мојим рукама“ (где иронично, чак и у наслову књиге „признаје“ своју кривицу)!?
Наши правосудни органи треба да знају да је и нечињење „чињење“- и њихов евентуални пропуст да пред легални суд изведу ратног злочинца Крега Јуришевића, резултираће неминовно у њихово извођење пред суд јавности. А ја им тада не би био у кожи, јер наш народ је безброј пута доказао да уме дуго да памти неправду, чак и онда кад она код свих других падне у заборав…
КРАЈ ФЕЉТОНА
————————————————————————
ПОВЕЗАНИ ДЕЛОВИ…
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (1. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (2. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (3. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (4. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (5. Део)
РЕФЕРЕНЦЕ:
http://www.theaustralian.com.au/arts/craig-jurisevic-crossing-the-line/story-e6frg8n6-1225861993729
http://www.wilddingopress.com.au/Books/Blood-On-My-Hands
http://www.kurir-info.rs/australijski-hirurg-ubijao-kosovske-srbe-da-bi-im-pomogao-clanak-46781
http://www.wilddingopress.com.au/Authors/Craig-Jurisevic
http://libertals.com/kronike-e-vetepromovimit-finok-te-genjeshtarit-craig-jurisevic/
http://papermask.blogspot.ca/2010/06/on-jurisevic-ross-knight-and-anonymous.html
http://papermask.blogspot.ca/2007/08/accc-strikes-again.html
http://papermask.blogspot.ca/2007/08/bleeding-hearts-in-private-hospitals.html
https://www.facebook.com/pages/Craig-Jurisevic-Blood-on-My-Hands/354095313597
harmony./www.mercatornet.com/articles/view/battlefield_bioethics
http://rt.com/news/kosovo-serbs-barricades-ultimatum-065/comments/
http://www.upiu.com/articles/serbian-war-prosecutor-hunts-aussie-doctor-on-facebook
http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/
http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm
http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104
http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm
Surgeon at arms
http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/
http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104
Click to access Ethics-ch-23.pdf
https://www.mja.com.au/journal/2011/194/6/battlefield-euthanasia-courageous-compassion-or-war-crime
http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-Juri%C5%A1evi%C4%87
http://pravoslavnisrbi.com/istorija/ne-daju-se-srbi-moji-ne-mogu-im-nista-kauboji.html
https://maps.google.com/?ie=UTF8&ll=-34.93333,138.6&spn=0.676851,1.235962&z=10
http://www.cervens.net/legionbbs123/archive/index.php/t-10582.html
http://z10.invisionfree.com/Ignis_Ardens/ar/t7054.htm
http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290
http://www.youtube.com/watch?v=mihTLZjUYwU
Драган Симовић: СВАРОЖНИЦА ПОСВЕЋЕНОГ РАТНИКА
Ратник увек и вазда следи вертикалу, сварожницу, божанску осу, слику света.
Оно што раздваја и разликује ратника од псине рата, то је управо сварожница, вертикала, божанска оса.
Ратника чини ратником вертикала, божанска самосвест.
Ратника чини ратником визија и знање о вишем реду, о божанском поретку.
Ратника чини ратником божанска етика и естетика.
Наспрам ратника, као опречност и сушта супротност њему, стоји псина рата, зликовац, злочинац, шакал.
Разлика између словесног ратника, на једној страни, и бесловесне псине рата, на другој страни, јесте као разлика између Неба и Земље.
Псина рата је човеколика сподоба, нижа раса, зликовац, злочинац, стрводер, мародер, психопата, умоболник, гмизавац и пузавац, мучитељ слабијих, најчешће жена и деце, као и сваке друге нејачи.
Ратник долази по задатку из виших светова, и, ако ваљано обави свој ратнички задатак, он изравно одлази у Ириј, у Треће Небо Сварога.
Ратник је посвећеник Богова, и он је све време, док борави у свету, под заштитом Богова.
Ратник никада није сам ни једног јединог трена; он је свагда и вазда окружен невидљивим савезницима из виших светова.
Насупрот ратнику стоји псина рата, човеколика звер, утвара из доњих сеновитих светова.
То је тип војника-звери који је вековима увек изнова стваран у нижих раса гуштера и гмазова.
То је тип псине рата одгајан на Западу, а и на Балкану, у србском окружењу.
Заиста, у србском окружењу, у окружењу које је обележено србомржњом, однегован је тип псина рата, стрводера и мародера, против којих посвећени ратници србски већ вековима ратују.
Стрводери и мародери немају никаквих визија, немају божанске самосвести, немају слику божанског поретка света и светова.
Они се иживљавају над слабима и немоћнима; они врше грозоморне злочине над женама и децом; они урлају и завијају као дивље звери; они су умоболни и душеболни човеколики шакали који ратују по зверињим нагонима; страшљиви су и кукаквице у сусрету са ратником; и, они, по божанском закону, по закону сетве и жетве илити карме, после смрти, одлазе у доње сеновите светове, одакле су и измилели и, из којих ће, после неког времена, снова измилети, будући да су заточеници Великог Витла Омаје, заточеници Лавиринта Таме.
Срби су у свим временима, у свим вековима, имали посвећене ратнике.
Срби и у овоме времену, гле, морају да изнедре и однегују управо такве посвећене ратнике!
Драган Симовић: ПОБЕДИМО СТРАХ!
Живот у страху је страшнији од смрти за слободу!
Више смисла има умрети за слободу, него ли живети у непрестаном страху за живот без смисла.
Уистини, ми и немамо већега непријатеља од страха.
Страх је наш једини заклети непријатељ.
Сви други непријатељи, гле, нису ни до колена овоме непријатељу!
Боље један дан бити орао, каже Пробуђени Песник са Истока, него стотину година кокош!
Живот у вечитом страху поништава и сам живот.
У страху су велике очи, а мали разум.
Штавише, у страху и нема разума, нема свести!
У страху постоји само страх, и ништа више.
Докле ћемо да страхујемо од самога страха?!
Докле ћемо да страхујемо зато што смо Срби, што мислимо србски, што осећамо србски, што говоримо србски, што имамо србске претке, и што имамо србски светлосни запис?!
Докле ћемо да мислимо онако како би непријатељи наши желели да мислимо; докле ћемо да причамо онако како би душмани наши желели да причамо; докле ћемо да се понашамо онако како би крвници наши желели да се понашамо?!
Живећи (а уистини не живећи!) у вечитом страху, ми ни једно србско питање нисмо ваљано решили.
Ми смо много тога започели, али ништа ваљано и до краја нисмо заокружили, само стога што живимо у страху од страха.
Сва наша суштинска и суштаствена животна, културна, духовна и политичка питања, ми смо препустили нашим душманима.
Да наши душмани, уместо нас, пишу нашу повесницу, да пишу уџбенике за наше школе, да пишу нашу књижевност, да пишу наше законике и законе, да решавају сва наша горућа животна и философска питања, да нам доносе прописе када ћемо шта и како радити, или не радити!
А све смо то са страха од самога страха дозволили.
Наш страх за св ове године, минуле и долазеће, толико нарастао, да је постао и већи од нас.
Заиста, наш страх је много већи од нас.
Нас одавно нигде нема, ми се одавно нигде не видимо, јер нас је страх посве закрилио, посве обурвао и усисао, тако да смо ми изгубили сваку самосвојност и самобитност, и постали крдо и стадо које крвници по потреби на кланицу воде.
Е, ако је већ тако, ако смо се дотле предали и препустили страху, онда смо се ми већ одавно исписали из Србске Књиге Живота!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 