Category: АУТОРСКА КОЛУМНА
Драган Симовић: О СРБСКОМ ПИТАЊУ, О СРБСКОЈ ИСТИНИ!
Оно што се Србима дешава у последње време, то је само последица нечега што је почело пре скоро једног столећа, а о чему се може говорити једино онда када смо у Истини.
Ако не желимо да говоримо у Истини, и да живимо са Истином а у Истини, онда је боље више и да не причамо о томе, будући да нас сва надримудровања изван Истине увлаче у све дубљи понор и у мрак.
Сва наша надриумовања: флософска, социолошка, културолошка и политичка не могу да разјасне оно нешто суштаствено, а што бисмо условно могли да назовемо србским питањем.
Не могу да разјасне из простог разлога, јер све те назови науке и нису науке, зато што тачку ослонца немају у Истини, већ у умишљеној истини, односно у опсени, у обмани, у превари и у лажи.
О србском питању може да се говори искључиво са становишта једне квантне теорије, једне свеобухватне духовне науке која се заснива на Истини и бива Истином сама по себи, са становишта једне у Духу утемељене, разнородне и свеукупне темељно разрађене науке, која обједињује све друге, како друштвене тако и природне, ка Духу и Истини усмерене науке.
Да не бих био академски и философски преопширан, причу ћу одмах преусмерити на песничко поље.
Од великог геноцида који се догодо у Првом светском рату, србски се народ, по свој прилици, неће никада опоравити.
Биолошки можда још и хоће, али генетски и духовно, зацело, неће!
После великог биолошког, културног и духовног погрома Срба у двадесетом веку, посве се променио светлосни запис србскога бића.
Песнички речено, ови данашњи Срби нису једно те исто са оним Србима до Првога светског рата.
Нису исто зато што су управо расни Срби гинули у првим редовима, док су натурализовани Срби остајали у позадини гледајући на све могуће и немогуће начине да избегну рат.
Ако је у Срба пре Првога светског рата било више од шездесет посто Аријеваца, а то значи расних Срба, који су Срби не само по хоризонтали већ и по вертикали, данас је међу Србима свега двадесет одсто Аријеваца.
Будући да су Аријевци вазда и свагда бранили Србство и Србију (а јасно је да морају да гину они који бране Род и Родину), онда је разумљиво да се на једној страни смањивао постотак расних Срба, а на другој, пак, страни повећавао постотак натурализованих Срба.
Каква је разлика између Срба Аријеваца и Срба НеАријеваца, односно натурализованих Срба?
Разлика је велика као између Неба и Земље.
Разлика је у вертикали, у ДНК генеалогији, у светлосном запису.
Срби Аријевци јесу вертикала, божанска оса, а Срби НеАријевци јесу хоризонтала илити земаљска оса.
У Првом светском рату изгинуо је цвет Србства. Изгинуло је више од шездесет посто младих мушкараца између двадесете и тридесет и пете године.
Што значи, да више од половине младих Срба није оставило потомство иза себе.
Знано нам је да се светлосни запис, да се ДНК, преноси само преко оца.
Мушкарац Аријевац са женом НеАријвком увек ће рађати Аријевце, док ће мајка Аријевка са оцем НеАријевцем вазда рађати НеАријевце.
То је Божански, ПраВасељенски Закон!
Ово што данас зовемо Србима, то су само натурализовани Срби, Срби хоризонтале без вертикале, а тек сваки пети или шести, међу њима, јесте Србин Аријевац.
Ово што данас називамо Србима, то су само потомци дезертера и ратних профитера који су са србским девојкама рађали НеАријевце.
Са србским девојкама, велим, зато што су се шкартови, дезертери и ратни профитери, у сарадњи са иним србомрсцима из окружења, женили расним Србкињама, будући да су расни србски момци у рату изгинули.
Ово што данас зовемо Србима, то су управо потомци тих и таквих Срба и иног олоша и шљама из окружења.
Као што већ рекох, има свега између петнаест и двадесет посто Срба Аријеваца, утопљених међу Србима НеАријевцима.
Та мањина, у приликама какве јесу, не може скоро ништа да учини за спасење Србства и Србије!
Не може из једног простог разлога, зато што ће увек бити прегласана и надгласана; јер већина је увек већина, на свим пољима, а већина су само чопори и крда, далеко од вертикале и духовности, далеко од етике и морала.
Е, видите! Тек у светлу ове науке, ми можемо да схватимо зашто је Србији и Србству овако како јесте.
Зашто имамо тако бедне политичаре, зашто имамо тако бедну културну елиту, зашто имамо толико олоша и шљама у влади, у свим државним установама, у невладиним удружењима, у медијима, на свим кључним местима!
Врана никада неће моћи да испили сокола!
Ова народна мудрост јесте Божански Закон.
Србима Аријецима преостаје широко поље есотерног, тајног дејствовања.
Да духовно и интелектуално раде на себи, да се препознају између се, и да чувају једни друге, за нека будућа времена која морају доћи!
О овоме нико или не уме или не жели да говори и пише, из ових или оних разлога, и стога је управо ово, верујте, табу-тема за све универзитетске професоре, за све вајне интелектуалце и академике, за сву нашу набеђену културну елиту.
Сви се они из страха од такозване политичке коректности клоне ове Истине.
Да будем искрен, и сам сам се дуго припремао да пишем о овоме, јер знам, унапред, да ће ме после овога чланка многи прогласити за лудога, будући да је то, у времену постмодерне, најбољи начин да некога искључите из друштвене игре.
Али, што писах – писах!
СЕНДИ У БЕОГРАДУ
пише: Миша Матић
Србија на дан светог апостола Луке у Београду очекује Хилари Клинтон, а Америка у Њу Јорку очекује ураган Сенди! Свуда је опсадно стање. Они не могу ни у дућан, џаба паре, дућани не раде. Ни ми не можемо у дућан, немамо пара, иако код нас дућани раде. Свако има своје муке и своје урагане.
Бомбардовање 1999.
Нама се десило њихово бомбардовање 1999. а њима се 2005. десио ураган Кетрина. Прва хуманитарна катастрофа изазвана људским фактором однела је око 3000 живота, 1000 војника и 2000 цивила, званично још увек нисмо сабрали своје мртве, као ни у једном страдању од Косовског боја до сада, а било их је толико, да ни број масовних страдања Срба не може тачно да се утврди. Какви су нам крвници, а и какви смо ми сами, добро да нас још има, против Бога се не може! Друга хуманитарна катастрофа коју сам поменуо, а која није директно начињена људском руком или умом, ураган Кетрина однео је 1863 људска живота уз 705 несталих. Приближно једнак број. С тим што је у првом случају број погинулих чини око 0.5% популације која насељава Србију, а у другом то износи мање 0,01% становништва САД. Исти број жртава тако изгледа као 50 пута већи злочин. Кетрина је била милосрднија од милосрдног анђела 50 пута.
Ураган Кетрина
Та катастрофа задесила је оне који су учинили ону прву катастрофу. Претходно их је задесила и хуманитарна катастрофа на Крстовдан ( 11. септембар ) 2001. Тада је у Светском трговинском центру у Њу Јорку, згради Пентагона, на ледини у Пенсилванији и у 4 авиона страдало око 3000 људи. Опет око 0,01% популације, мада сви страдали нису били држављани САД, али су се на своју несрећу тамо задесили. Кажу да је то дело терористичке организације Алкаида, коју је тада предводио Осама Бин Ладен. Ни то није до краја утврђено, јер исказе добијене у затвору Гвантамо ни један суд на свету не може да прихвати као веродостојне.
Збигњев Бжежински и Осама Бин Ладен
Док је било потребно достављати оружје непријатељима Срба, на територији на којој Срби живе, тај исти Осама је за рачун своје вере и америчког новца, то оружје дотављао, како би се број Срба смањио, а повећао у корист оних који су до пре који век били Срби, па преверили и име променили. Све за рачун Осаме и оних које је представљао тадашњи председник САД, Бил Клинтон. Осама није рачунао на то да ко са ђаволом тикве сади о главу му се разбију, или тачније речено, постане храна рибама. Свог пријатеља Осаму Бин Ладена бацили су у море 2011. године. У Авганистану је за 10 година од почетка инвазије америчких, британских и аустралијских трупа погинуло нешто више од 3000 војника агресора, док су они за мање од две године ( 2011 – 2012 ) побили такође око 3000 авганистанских цивила, а ранили око 5000. О Ираку и Садаму Хусеину да не причамо. Са њим нису били пријатељи, дражи им је био ајатолах Хомеини. Овде је увек суштина свих прича пљачка и освета. Они се тако свете и својим пријатељима и својим непријатељима. Бомбардују, убијају, отимају…
Михаило Петровић, пилот
И Срби су бомбардовали! И то пре Американаца! Имали су Срби ратно ваздухопловство пре САД. Од 1893. Први ваздухопловни официр Србије био је капетан Коста Милетић, школован у Царској Русији. Рођен је у Аранђеловцу 1874.Он је први Србин који пилотирао балоном, са којим је 1909. долетео у Србију, када су купљена 4 балона и формирана ваздухопловна оделења при свакој од 4 армије, по наређењу војводе Радомира Путника. Тада је Српска војска била међу 15 светских армија које су имале у свом саставу и ваздухопловне ратне јединице. Балон у коме је долетео капетан Милетић назван је „Србија“. Капетан Коста Милетић командовао је српским ратним ваздухопловством у оба Балканска и Првом светском рату. Демобилисан је на свој захтев и пензионисан 1921, у чину пуковника. Умро је 1953. и сахрањен у Београду, на Новом Гробљу. Први војни аеродром се налазио у Нишу. До почетка Првог балканског рата Србија је имала 12 авиона и била једна од 4 армије која је употребљавала авионе у ратне сврхе. Од те силе прва су страдала Турска војна утврђења око Скадра. У осматрању Скадра погинуо је први српски пилот Михаило Петровић, који је уједно и прва жртва војне авијације у свету. Рођен је у селу Влакча код Крагујвца 1884., а сахрањен испрва у месту погибије, али кад су велике силе предвођене Аустроугарском, а подстакнуте од Велике Британије отеле Србији излаз на море, Црногорска војска преноси тело Михаила Петровића на Цетиње, а 1931. га породица преноси на београдско Ново гробље, где и данас почива човек који је имао пилотску дозволу са бројем 1 у Србији. Највеће име српске авијације тога доба био је Сава Ј. Микић. Један од другова Михаила Петровића, Косте Милетића, наредника Станковића….. првих српских пилота, који су учестовали у ратним дејствима. Сава Микић, рођен у Сировцу код Шавника 1894. био је оснивач Југословенског краљевског аероклуба, заједно са Арчибалдом Рајсом ( приликом претходне посете Београду, Хилари Клинтон се управо у том клубу састала са представницама НВО Наташом Кандић, Соњом Бисеро и Соњом Лихт, али и са Ружицом Ђинђић ).Носилац је две Легије части, два ордена Светог Саве…. Из војске је на сопствени захтев демобилисан 1919. У Француској завршава правни факултет и започиње политичку каријеру. Више пута је биран за народног посланика. После другог светског рата два пута је хапшен и други пут успева да побегне из комунистичког казамата, али су му запушена уста и проводи наредне три деценије без права на јавно изговорену реч. На Топчидерском гробљу се 1982. од овог јунака и мученика поред осталих опростила и Титова омиљена песникиња Мунира Мира Алечковић, али као комунистички представник у Друштву за културне везе Југославије и Француске. Французи су успели својим утицајем да од комуниста заштите физички интегритет Саве Микића, али његову политичку каријеру нису успели, као ни да га одбране од иступа комуниста на његовој сахрани.
Српска авијација, са овако светлом традицијом може себе да уброји у малобројне авијације које никад у свом постојању нису дејствовале по цивилним циљевима противника. Њени циљеви су увек била војна утврђена и непријатељске армије приликом одбране или ослобађања Отаџбине. Примери освете и одмазде које извршило Југословенско краљевско ваздухопловство догодили су се током Априлског рата 1941. Први је био 6. априла 1941. Тог дана у зору снаге Трећег рајха напале Краљевину Југославину, а први на мети била је њена престоница Београд. Иако ни тадашње жртве нису тачно побројане, процене се опет кређу око 3000 ( од 1800 до 4000 ). Истог дана, дакле 6. априла 1941. око 16 сати, као одмазду на бомбардовање Београда, бомбардери Југословенског краљевског ратног ваздухопловства бомбардују Грац. Град Грац, због близине границе са Краљевином Југославијом, био је под борбеним мерама противваздушне одбране. Бомбардовани су војни објекти и железничко саобраћајно чвориште. Погинуо је један човек, 4 зграде погођене, од чега две потпуно уништене. Напади југословенске авијације трајали су од 15:58 до 17:52. како се наводи у немачким изворима. Нису позната имена пилота хероја, који су овај напад извршили, али је позанто име капетана Еугена Рупника, који је са својом ескадрилом током априла 1941. бомбардовао војна утврђења у Италији: војну луку у Барију и ваздухопловну базу у Авијану ( одакле су 1999. полетали авиони НАТО-а ка српском небу ). Тај официр касније је био командант Параћинске бригаде ЈВуО, под командом ђенерала Драгољуба Драже Михаиловића.
Ето и Срби знају да се свете! И то како! По војним циљевима! На 3000 мртвих, убију једног непријатељског поданика. Милосрднији су од Кетрине, која је 50 пута милосрднија од Америке. Зато прва жена америчке спољне политике заправо бежи у Србију од нове пошасти коју су назвали Сенди. Зна да су Срби милосрдан народ за разлику од њиховог злочиначког ума који војна дејства по цивилима назива анђелом и то милосрдним. То је ум који диктатуру у другим државама укида убијањем потлачене класе, да би диктатора оставио без становништва. То је исти онај ум који на Васкрс бомбардује православне хришћане у Србији. И то не једном. 1999. али и 1944.! Једном зарад комунисте Милошевића, а једном по жељи комунисте Броза! Оба пута страдају српски цивили. 1944. по подацима избегличке владе у Лондону, страдало је око 3000 људи. И те жртве нису побројане. Само српске. Свих 343 немачка војника јесте и то поименце.
Моника Левински
Сачекаће Хилари Клинтон 4000 српских полицајаца, али не да је приведу правди и закону, већ да је заштите од српског народа. Пошто има осветничке жеље, можда ће једног од те 4000 изабрати да се освети мужу Билу за фелацио Монике Левински. Има широк избор и једно је сигурно, да ако се освети и Билу и Моники за фелацио, тај полицајац неће писати мемоаре о кунилингусу са Хилари Клинтон који ће бити бестселер у Америци или Србији. Овде полиција не пише ништа сем казни своме народу, овде она, по речима њеног министра, бије, али и чува све што треба, од сексуално настраних до Хилари Клинтон. Кажу да им је то посао и да су за то плаћени. Све за паре. Чист амерички резон. Са тим резоном стиже и Хилари у Београд, да бежећи од Сенди, отме Косово и Метохију Србији о једном трошку. Чула је да је Косово срце Србије, па је можда помислила да уплати за цену срца која су продавали, вадећи их Србима у жутој кући. Ово срце се неда ни на силу ишчупати, управо на 100 годишњицу његовог ослобођења од турског ропства. Не може га од Србије отргнути ни Кетрина ни Сенди заједно, а камоли освете жељна државна секретарка Америке. Али могу овдашњи комунисти! Већ су то једном пробали да ураде на Бујанској конференцији 1. јануара 1944. Тада су комунисти предвођени Панлом Јовићевићем и Фадиљом Хоџом, потписали резолуцију у којој дословце стоји: „Косово и Метохија је крај који је насељен највећим делом албанским народом, а који као и увек, тако и данас – жели да се уједини са Албанијом. Према томе осећамо за дужност указати прави пут којим треба да пође албански народ да би остварио своје тежње. Једини пут да се Албанци Косова и Метохије уједине са Албанијом јесте заједничка борба са осталим народима Југославије против окупатора и његових слугу. Јер је то једини пут да се извојује слобода, када ће сви народи па и Албанци бити у могућности да се изјасне о својој судбини са правом на самоопредељење до отцепљења. Гаранција за ово јесте НОВЈ, као и НОВА са којом је уско повезана.“. На истој конференцији промењено је српско име Метохије у шиптарско Дукађин. Из тог разлога треба опрезно схватити поруку председника владе Србије упућену Хашиму
Ивица Дачић
Тачију: Косово је и моје и твоје! Ивице, Косово је сада можда твоје, али Тачијево није сигурно!
Немој ни да буде, јер нестаће једном и Тачија и тебе, а Косово ће остати да сведочи о српском постојању, ако Срба и не буде на њему било. По гробовима ће нас познати.
Хилари, поред полицајаца, чека те и оних 3000 српских гробова из 1999. Добродошла!
Нова књига Драгана Симовића – Плаветна Горја у Даљини Сутона
Електронско издање приредила редакција СРБског ФБРепортера
За преузимање књиге, кликните на слику:
Драган Симовић: Светлости, што више светлости!
Светлости, што више светлости!
Никада, ни на трен један, не смемо заборавити да смо бића светлости, и да светлимо у тами непојмљивих, непојамних и тајинствених светова!
Ми смо бића светлости која се хране светлошћу, која пију светлост, и која дишу светлост.
Ми смо бића светлости рођена од Светлости, за вечан живот рођена од ПраСветлости.
Наше мисли су светлост, наша су осећања светлост, наше су речи светлост, наша су дела светлост.
У ове позне јесење дане, када се тама и тмуша спусти на поља, када нам се видокруг смањује и сужава, када је све тужно и сетно око нас, тада, управо тада, треба нам што више светлости!
Када нема светлости у појавном свету, када нема светлости у нашему окружењу, призовимо светлост из нашега унутарњег бића и битија, призовимо светлост из виших духовних светлости, призовимо светлост од ПраСветлости!
Када нема светлости у видљивоме свету, када нема светлости у нашему окружењу, када нам се чини да нема радости нигде у свету, тада почнимо да певушимо, у дубини бића својега, неку праискону песму, песму коју нам је, негда давно, мајка наша певушила, док смо још сасвим мало дете били.
Присетимо се песама наших мајки, наших прамајки, које смо слушали још пре рођења својега, и тада ће, кроз песму коју певушимо, из дубине векова и светова, почети у нас да се слива и улива светлост од Светлости,
светлост од ПраСветлости.
Ми смо живи само онолико колико има светлости у нама, колико има љубави у нама.
Љубав и светлост у нама јесу једна те иста суштаствена светлост у нама.
Кад утрне светлост у нама, кад ишчили љубав из нас, тада и наш живот одлази, заувек, од нас!
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (3. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (3. део)
29 октобар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
3. ЗА ДР ЈУРИШЕВИЋА (ВЛАСТИТО) УБИЈАЊЕ СРБА ЈЕ БИЛА „ПРЕВЕНТИВНА МЕДИЦИНА“…
Крег Јуришевић „Наци“ (ОВК надимак) у друштву Енди Финија- енглеског плаћеника са којим се заједно борио за терористичку ОВК…
У овом делу је кључно разумевање стварног карактера др Јуришевића. Пратећи његове „активности“ у последњих неколико година, приметио сам да је доживљавао одређене „менталне метаморфозе“, нарочито у својим покушајима јавног презентовања (нарочито правдања) својих мотива, и својих (злочиначких) аката у време илегалне НАТО-Албанске агресије на СР Југославију 1999.
О чему се овде ради? Др Јуришевић је своје мотиве за одлазак и активно учешће у овом илегалном конфликту, углавном наводио хуманитарне побуде, филантропију, лекарску бригу за унесрећене и слично. Нарочито у својим бројним интервјуима Западним медијима, и свакако у својој књизи „Крв на мојим рукама“- иза које се наравно крије и материјални мотив (своју књигу, коју је издао 2010, продаје за неких 40 долара по примерку)…
…Али из свих његових јавних наступа (укључујући и безбројне „егзибиционистичке и често отворено агресивне“, и потенцијално „криминалне“- наступе на разним интернет форумима, Фејсбуку, Твитеру, и другим социјалним мрежама)- избија нарцизам, жеља за самопромоцијом (у стилу „универзалног борца за правду“), и често нескривена мржња према Српском народу.
Наравно, све ово горе наведено може да се поткрепи убедљивим доказима, које нам својом „несмотреношћу“ често обезбеђује и сам др Јуришевић…
——————————————-
У тексту под насловом „Крег Јуришевић: Гажење норми“, новинарка Шерон Вергис („Аустралијанац“, мај 2008) управо описује стварне мотиве Јуришевићевог учешћа у илегалном рату против СР Југославије, на страни терористичке ОВК и НАТО окупатора.
Описујући га као „ратног хирурга“, страственог стрелца(ловца) и припадника Аустралијске резервне војске- Шерон наглашава да је одмах по доласку у Албанију др Јуришевић напустио свој неутрални лекарски статус, и изабрао „страну“. Активно се укључио у конфликт, у почетку као војни инструктор, а потом по њеним речима: „…иде у патроле, и убија Србе у ватреном окршају… при крају изгубљен и полу-луд шпијунира Српске трупе, сарађује са Специјалним америчким снагама…“
…Она описује веома сликовито „осећања“ која је др Јуришевић имао према Србима(њене речи): „Његов неутрални медицински статус (подразумеван за једног лекара) је био поремећен одмах у почетку са његовим изузетним осећајем гађења и све већом жељом за освету над Србима…“
Она наглашава како је сам Јуришевић признао да није „пацифиста у срцу“(веома необичан „осећај“ за једног лекара и хуманитарца), да свака неправда изазива велики бес у њему. По новинарки Вергис (њене речи): „Веома је забрињавајуће чути једног медицинског стручњака да говори на тај начин о убијању…, доктор који убија грубо крши сваку нашу цивилизацијску норму коју подржавамо, и с правом очекујемо од стране медицинског особља!“
Шерон Вергис потом описује како је др Јуришевић на „ироничан“ начин решио своју моралну дилему између улоге (њене речи) „лекара и убице“. Шерон каже да је др Јуришевић своју улогу убице једноставно дефинисао новим еуфемизмом „Превентивна медицина“ (убијање Срба!?).
Прави криминални карактер др Јуришевића и његово учешће у ратним злочинима ОВК (посебно са аспекта Женевске конвенције, које сам детаљно образложио у првом делу овог фељтона) одсликава се у Јуришевићевом одобравању зверског убијања Српских ратних заробљеника у његовом присуству, које је новинарка Вергис описала следећим речима: „Он говори како није желео да интервенише и спречи убијање заробљеног Српског војника“, др Јуришевић је своје мотиве да не интервенише у том случају(на шта га је обавезивала Женевска конвенција и Хипократова заклетва) описао овако: „Он (Србин) је био права болест, уистину…“ Шерон Вергис је питала др Јуришевића да опише како је први пут убио Српског војника– он је одговорио да је то била „само-одбрана“!?
И сада, након свих ових детаља (а у следећим прилозима ћемо изнети нове и много више инкриминишуће детаље злочиначког деловања овог наводног „хуманитарца“)- неко би требао да поверује речима др Јуришевића да је његов акт „еутаназије“ пуцањем у главу заробљених Српских рањеника, био мотивисан чисто хуманитарним и медицинским разлозима (како он то сам описијеу својој књизи „Крв на мојим рукама“, странице 297- 300)!?
Да ови његови наводи нису само хвалисање једног „адолесцентног авантуристе“, већ пре свега добро документовани наводи једног психопате који очигледно ужива у улози „Доктора- Бога“ [који одлучује о животу и смрти оних који су у његовој (не)милости]потврђује и издавач његове књиге Кетрин Луиз, која каже „да гарантује за његово сведочанство као истинито, и које је интензивно истражено и потврђено из разних извора…“, у закључку чланка наглашава новинарка Шерон Вергис…
———————————————
На крају, индиректну потврду за ове горње наводе, а посебно „само-инкриминишући“ аргумент који потврђује његов стварни криминални и неморални карактер, нам је пре два дана на нашу редакцијску пошту упутио сам др Крег Јуришевић, у форми „лажног имејла“:
Ова порука је послата као коментар на наш други део фељтона о др Јуришевићу, и преведена на Српски, документује отворену мржњу према нашој нацији и има очигледан претећи карактер:
„Ви људи сте смешни. Гомила уврнутих националистичких идиота! Нама на Западу сте смешни, ПАЗИТЕ ШТА РАДИТЕ, МОГЛИ БИ ПОНОВО ДА ВАС БОМБАРДУЈЕМО.“
Ја сам иницијално ову поруку схватио као део редовне „анти-редакцијске“ кампање са којом се повремено срећемо на ФБР-у- али пошто сам се већ сретао са коментарима које др Јуришевић остављао на разним форумима, и социјалним мрежама, стил писања ми се на други поглед учинио „препознатљив“- те сам одлучио да установим ко је стварни пошиљалац.
Моја претрага је установила да се стварни пошиљалац (др Јуришевић) послужио туђим „имејлом“, дакле, лажно се представио, у овом случају једног канадског студента из Отаве. Даља претрага стварне дестинације, провером ИП адресе пошиљаоца (која је иначе интернет „днк“ сваког имејла) је установила да је ова претећа порука у ствари послата из Аделаиде у Аустралији (за то сам добио прецизну локацију ИП репетитора). Додатним истраживањем сам такође установио да се тај ИП репетитор налази на 4км удаљености од радног места др Јуришевића у „Краљевској боници“ у Аделаиди, и на 8 км удаљености приватне резиденције Јуришевић (која је једина са тим презименом у телефонском именику Аделаиде).
Узимајућу у обзир да се обе ове адресе Јуришевића налазе у ужем радијусу (радијуси деловања тих репетитора иду и до 20км) ИП репетитора са кога нам је стигла ова претећа електронска пошта, можемо са готово стопроцентном сигурношћу да установимо да је пошиљалац ове увредљиве и претеће поруке- др Крег Јуришевић лично!
————————————–
Наша редакција поседује у архиви оригиналну копију ове претеће поруке са свим детаљима, укључујући ИП адресу, такође поседујемо и сателитски снимак адресе репетитора у Аделаиди (Coordinates: -34°55’60″S 138°35’60″E), као и прецизне адресе резиденције и радног места др Јуришевића, али у овој фази то нећемо износити у јавност да би омогућили легалним органима (како домаћим, тако и страним) да против др Јуришевића покрену легални поступак за горе наведена кривична дела, али и да озбиљно размотре његову улогу као потенцијалног материјалног сведока „трговине органима“….
…У наредним наставцима ћемо овде презентовати и до сада јавности мало познате детаље везане за учешће др Јуришевића у илегалном конфликту из 1999- укључујући наводе о његовом учешћу у ликвидацији младих војника ВЈ у рејону Кошаре 19 маја 1999, као и његово присуство у два концентрациона логора ОВК (у Кукешу и Кахану) , у време када су у њих већ допремани први киднаповани Срби, али и други заробљеници терористичке ОВК- у чијем саставу се „борио“ др Јуришевић!
Наставиће се….
——————————————————
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ:
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (1. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (2. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (4. део)
—————————-
РЕФЕРЕНЦЕ
http://www.theaustralian.com.au/arts/craig-jurisevic-crossing-the-line/story-e6frg8n6-1225861993729
http://www.wilddingopress.com.au/Books/Blood-On-My-Hands
http://www.kurir-info.rs/australijski-hirurg-ubijao-kosovske-srbe-da-bi-im-pomogao-clanak-46781
http://www.wilddingopress.com.au/Authors/Craig-Jurisevic
http://libertals.com/kronike-e-vetepromovimit-finok-te-genjeshtarit-craig-jurisevic/
http://papermask.blogspot.ca/2010/06/on-jurisevic-ross-knight-and-anonymous.html
http://papermask.blogspot.ca/2007/08/accc-strikes-again.html
http://papermask.blogspot.ca/2007/08/bleeding-hearts-in-private-hospitals.html
https://www.facebook.com/pages/Craig-Jurisevic-Blood-on-My-Hands/354095313597
harmony./www.mercatornet.com/articles/view/battlefield_bioethics
http://rt.com/news/kosovo-serbs-barricades-ultimatum-065/comments/
http://www.upiu.com/articles/serbian-war-prosecutor-hunts-aussie-doctor-on-facebook
http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/
http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm
http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104
http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm
Surgeon at arms
http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/
http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104
Click to access Ethics-ch-23.pdf
https://www.mja.com.au/journal/2011/194/6/battlefield-euthanasia-courageous-compassion-or-war-crime
http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-Juri%C5%A1evi%C4%87
http://pravoslavnisrbi.com/istorija/ne-daju-se-srbi-moji-ne-mogu-im-nista-kauboji.html
https://maps.google.com/?ie=UTF8&ll=-34.93333,138.6&spn=0.676851,1.235962&z=10
http://www.cervens.net/legionbbs123/archive/index.php/t-10582.html
http://z10.invisionfree.com/Ignis_Ardens/ar/t7054.htm
http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290
Драган Симовић: Величина једног народа огледа се у духу стварања – Метафора о Небеској Србији
Величина једног народа огледа се, између осталог, и у броју самосвојних, самобитних и освешћених личности.
Личности од духа, од идеја, и од визија.
Личности које буде и освешћују човечанство.
А те личности су увек, и вазда, стваралачке личности.
Стваралачке личности јесу, истовремено, и храбре личности.
Истинска се храброст свагда испољава кроз самосвојност и самобитност, испољава се кроз духовно стварање.
Само освешћена и самоникла личност може да следи дух стварања, да има свој став, своју поетику, свој поглед на свет.
Да буде самосвојна и своја увек и вазда.
Да би неко био слободан и самосвојан, да би слободно остваривао своје узвишене замисли и промисли, и да би живео свој живот по неким вишим начелима, он мора, у исти мах, да буде и неустрашив и одважан и храбар.
Величина једног народа огледа се свакако и у делима стваралачког духа, у делима која остају за векове будуће, у делима која су једина и неуништива сведочанства о постојању, у простору и у времену, тога народа.
Варвара је вазда бивало на милионе, на стотине милиона, али су варвари долазили и одлазали и нетрагом нестајали.
Као да их ни бивало није.
Заиста, ни бивало их није!
Они су као непогода, као бујица планинске реке, у прамалеће, кад крену пролетње воде.
Наиђу изненада, поруше све пред собом, и бестрагом нестају.
Заувек нестају!
Варвари никада нису били храбри.
Варвари су увек чопори и крда.
Варварство је дивљаштво, на ступњу нижем од скота.
А дивљаштво није, нити може бити, храброст.
Дивљаштво поништава унапред сваку самосвојност, и сваки импулс и трептај храбрости.
Дивљаштво обитава само тренутачно, у времену које само себе једе.
Самосвојност и духовно стварање остају у вечности!
Само освешћен и самосвојан човек може бити слободан и храбар човек.
Величина једног народа није у десетинама и стотинама милиона бесловесних чопора и крда, већ у броју великих и племенитих стваралачких личности.
Ма шта неки набеђени мудријаши, салонски философи и надобудни академски интелектуалци мислили и беседили, ја србски народ видим и осећам као велик словестан, самосвојан и самобитан народ!
Србски народ јесте народ који се кроз векове испољавао и потврђивао као стваралачки народ.
Србски народ одавно обитава у вечности, у стваралачкој вечности, а то и јесте песничка праслика Небеске Србије.
Отуда је Небеска Србија велика непознаница варвара и дивљака, будући да варвари и дивљаци никада неће моћи да појме метафору Небеске Србије.
Само онај ко је на високом ступњу духовног и умног развоја, само онај ко је у духу стварања, само тај, велим, може да појми и схвати шта се скрива иза метафоре о Небеској Србији.
Драган Симовић: СРБИЈА МОРА ДА ПОВРАТИ ДОСТОЈАНСТВО!
Србија мора да поврати достојанство!
Једно песничко промишљање
о Србству и о Србији
Драган Симовић
Пре свега другог, Србија мора да поврати достојанство.
Достојанство, самопоштовање и самосвесност!
Кад Србија поврати достојанство, самопоштовање и
самосвесност, све друго ће се решавати и остваривати у
ходу.
Почетак свих почетака, на путу повратка Србије међу
словесне и освешћене народе, јесте поновно узношење
достојанства.
Последица пада Србије на свим пољима бивствовања
јесте губитак достојанства.
Када је Србија изгубила достојанство, самопоштовање
и самосвесност, тада су србска кола и окренула
низбрдо, и слетела у провалију.
Нема културног, образовног, васпитног, друштвеног и
привредног напретка без повратка достојанства.
Доста је оних надобудних, несловесних и
неосвешћених интелектуалаца, који умишљају да би
Србија требало најпре економски, односно привредно,
да се опорави, па да тек потом дејствује на изградњи и
повраћају достојанства и самопоштовања.
То су површна и лажна знања западних позитивиста
и материјалиста, она знања која човека своде на
политичку животињу, она знања која сем плотског не
виде ништа друго у човеку.
Човек је, пре свега, духовно илити божанско биће и
битије, а све друго је подређено овоме.
Човек као божанско биће и битије најпре мора да види
смисао, да би могао да чини подвиге.
А подвига нема без смисла, а смисао је увек и вазда
божански смисао!
Песнички речено, човек мора најпре да буде свестан за
шта се жртвује, да би могао заистински да се жртвује!
Нема ни подвига ни жртве, ако човек не види смисао,
ако не зна за кога се, и ради чега се, и зашта се, чине и
подвизи и жртве!
Један је посвећени песник рекао, да на путу сазнања
и знања мора да буде уочљива и јасно видљива
вертикала.
Без вертикале, без божанске осе, а то су само друга
имена за етику и морал, човек се брзо погорди и пада
под утицаје бесова илити демона.
Свако знање без вертикале, без божанске етике, чини
човека веома опасним и погубним по свеколико
окружење.
По свеколико окружење, како друштвено тако и
природно!
Ми се у овоме времену управо и срећемо са таквим
ентитетима, са хуманоидима, са човеколиким утварама,
са менаџерима западних центара моћи, који су највећи
проповедници и заговорници новог светског поретка.
Свако знање без вертикале, у овоме времену, води
изравно у умно и духовно ропство!
Светским масовним медијима управо и владају такви
хуманоиди, ентитети лажних знања без вертикале и
етике.
Данас више нигде у свету нема слободних медија!
Свим медијима владају, све медије уређују, управо они
лажни интелектуалци чије су мисли давно поробљене!
Данас више нема словесних, освешћених и самосвојних
новинара, оних новинара који негују критичко
мишљење, критички поглед на свет, аналитичку и
синтетичку самобитност!
Оно што данас називамо новинарима јесу обична
пискарала, обични чиновници, илити слугиних слугу
слуге!
Зашто кажем да су они слугиних слугу слуге?
Зато што ти новинари раде за ту и ту медијску кућу;
чији је привидни газда тај и тај; али тај и тај ни сам
није свој газда, већ је и он подређен неком другом;
па је онда и тај други опет покоран неком трећем,
четвртом или петом; и све је ту, дакле, роб до роба,
илити слугинога слуге слуга!
А онај ко је на врху ове земаљске пирамиде, разумљиво
је да је најпонизнији Кнезу Таме!
Што значи, да сва сазнања и знања, да свако учење и
образовање, да сваки овоземаљски пут без вертикале,
без божанске осе, води изравно у умно и духовно
ропство, илити, речено песнички –
води у пространства Таме и Смрти!
Да би Србија повратила достојанство и
самопоштовање, онда би најмање петина Срба требало
да се држи етике и вертикале, најмање петина Срба да
мисли србски, да осећа србски, да говори србски и да
дејствује србски!
Да има србски поглед на свет, да има србску поетику,
да има србски став према животу и смрти, да има
србске визије и, на концу, да има србске духовне моћи!
Драган Симовић: СРБИЈА МОРА ДА ПОВРАТИ ДОСТОЈАНСТВО!
Србија мора да поврати достојанство!
Једно песничко промишљање
о Србству и о Србији
Драган Симовић
Пре свега другог, Србија мора да поврати достојанство.
Достојанство, самопоштовање и самосвесност!
Кад Србија поврати достојанство, самопоштовање и
самосвесност, све друго ће се решавати и остваривати у
ходу.
Почетак свих почетака, на путу повратка Србије међу
словесне и освешћене народе, јесте поновно узношење
достојанства.
Последица пада Србије на свим пољима бивствовања
јесте губитак достојанства.
Када је Србија изгубила достојанство, самопоштовање
и самосвесност, тада су србска кола и окренула
низбрдо, и слетела у провалију.
Нема културног, образовног, васпитног, друштвеног и
привредног напретка без повратка достојанства.
Доста је оних надобудних, несловесних и
неосвешћених интелектуалаца, који умишљају да би
Србија требало најпре економски, односно привредно,
да се опорави, па да тек потом дејствује на изградњи и
повраћају достојанства и самопоштовања.
То су површна и лажна знања западних позитивиста
и материјалиста, она знања која човека своде на
политичку животињу, она знања која сем плотског не
виде ништа друго у човеку.
Човек је, пре свега, духовно илити божанско биће и
битије, а све друго је подређено овоме.
Човек као божанско биће и битије најпре мора да види
смисао, да би могао да чини подвиге.
А подвига нема без смисла, а смисао је увек и вазда
божански смисао!
Песнички речено, човек мора најпре да буде свестан за
шта се жртвује, да би могао заистински да се жртвује!
Нема ни подвига ни жртве, ако човек не види смисао,
ако не зна за кога се, и ради чега се, и зашта се, чине и
подвизи и жртве!
Један је посвећени песник рекао, да на путу сазнања
и знања мора да буде уочљива и јасно видљива
вертикала.
Без вертикале, без божанске осе, а то су само друга
имена за етику и морал, човек се брзо погорди и пада
под утицаје бесова илити демона.
Свако знање без вертикале, без божанске етике, чини
човека веома опасним и погубним по свеколико
окружење.
По свеколико окружење, како друштвено тако и
природно!
Ми се у овоме времену управо и срећемо са таквим
ентитетима, са хуманоидима, са човеколиким утварама,
са менаџерима западних центара моћи, који су највећи
проповедници и заговорници новог светског поретка.
Свако знање без вертикале, у овоме времену, води
изравно у умно и духовно ропство!
Светским масовним медијима управо и владају такви
хуманоиди, ентитети лажних знања без вертикале и
етике.
Данас више нигде у свету нема слободних медија!
Свим медијима владају, све медије уређују, управо они
лажни интелектуалци чије су мисли давно поробљене!
Данас више нема словесних, освешћених и самосвојних
новинара, оних новинара који негују критичко
мишљење, критички поглед на свет, аналитичку и
синтетичку самобитност!
Оно што данас називамо новинарима јесу обична
пискарала, обични чиновници, илити слугиних слугу
слуге!
Зашто кажем да су они слугиних слугу слуге?
Зато што ти новинари раде за ту и ту медијску кућу;
чији је привидни газда тај и тај; али тај и тај ни сам
није свој газда, већ је и он подређен неком другом;
па је онда и тај други опет покоран неком трећем,
четвртом или петом; и све је ту, дакле, роб до роба,
илити слугинога слуге слуга!
А онај ко је на врху ове земаљске пирамиде, разумљиво
је да је најпонизнији Кнезу Таме!
Што значи, да сва сазнања и знања, да свако учење и
образовање, да сваки овоземаљски пут без вертикале,
без божанске осе, води изравно у умно и духовно
ропство, илити, речено песнички –
води у пространства Таме и Смрти!
Да би Србија повратила достојанство и
самопоштовање, онда би најмање петина Срба требало
да се држи етике и вертикале, најмање петина Срба да
мисли србски, да осећа србски, да говори србски и да
дејствује србски!
Да има србски поглед на свет, да има србску поетику,
да има србски став према животу и смрти, да има
србске визије и, на концу, да има србске духовне моћи!
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (2. део)
26 октобар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
2. ШТА СЕ КРИЈЕ ИЗА „ФАСАДЕ“ НЕВИНОГ ПЛЕЈБОЈА!?
Крег Јуришевић је рођен у Аделаиди, у Јужној Аустрајилији 1965, од оца аустралијанца (енглеза, о коме нерадо прича) и мајке „словеначко-хрватског“ порекла. О родитељима нема пуно података, али чињеница да о свом оцу уопште не говори, упућује на то да је одрастао у „дисфункционалној породици“ разведених родитеља (брат и сестра, о којима такође не говори су задржали очево презиме), одгајан од стране мајке, по професији психијатријске болничарке. Тренутно живи и ради у Аделаиди. Запошљен је као лекар, хирург у Аделаида Краљевској болници, хонорарно предаје на аделаидском универзитету, члан је Међународног комитета за хуманитарно право и аустралијског Црвеног крста. Тренутно води велику кампању за легализацију еутаназије (касније ћемо видети и зашто?). Ожењен је, има три сина. Супруга Дона је такође „медицински специјалиста“…
Ипак један детаљ из његове породичне биографије се изгледа уклапа у његов покушај стварања имиџа „хуманитарца и борца за правду“, и он га радо користи- а то је прича о његовом деди Францу Јуришевићу, наводном великом „антифашисти“ у време Другог светског рата. Тај детаљ, др Јуришевић радо истиче, и посебно га описује у својој књизи „Крв на мојим рукама“.
Наравно, овај човек (Крег Јуришевић), иако изузетног образовања и интелигенције, и привлачне спољашности, је у суштини један ратни злочинац, и убица- криминалац, и самим тим предодређен да буде и патолошки лажов. Ја управо верујем да др Јуришевић то и јесте…
Као што сам већ напоменуо, др Јуришевић је у својој књизи, као и током више интервјуа истакао како је био инспирисан херојским делом свога деде Франца, наглашавајућу његово „словеначко порекло“. По његовим речима тај утицај његовог деде (односно приче о „деди хероју“, која је у његовом уму попримила митолошке размере)- је по његовим речима утицала да се код њега развије „мржња за неправду“. Иначе он реч „мржња“ користи и у свом опису распада Југославије, за који очигледно не криви своје „словеначко-хрватске“ претке, већ „неке друге“!?
Наравно његова прича има „видљиве“ празнине, односно он свесно прикрива неке чињенице. Попут ове горње, ко је крив за распад Југославије, који је по његовим речима у њему развио МРЖЊУ(према коме?). Такође он упорно наглашава своје „словеначко порекло“- иако хрватски етимолози (из удружења „Име хрватско“) доказују, да је презиме Јуришевић хрватско и да води порекло из околине Умага у Истри. Они дозвољавају да су неки Јуришевићи у протеклих пар векова мигрирали у Копар (данашња Словенија), као и да су се неки под разним , углавном политичким утицајима изјашњавали као италијани, или словенци- али истовремено поткрепљују обимном документацијом да су Јуришевићи (који данас живе у четири хрватске жупаније, 17 општина и 29 насеља у Хрватској- регистровано је око 200 особа са тим презименом) чисти етнички Хрвати.
Овај горњи податак је битан, јер по мени др Јуришевић, иначе образован и веома информисан човек, свесно прикрива своје хрватско порекло. Тим пре што је у више јавних наступа и у својој књизи показао отворени анимозитет и мржњу (описијући тај свој став као „мржњу и осећај гађења“) према Србима- које је потом по властитом признању убијао, и то у двострукој улози: као борац терористичке ОВК, и као „лекар“ да би им наводно „скратио муке“! Наиме др Јуришевић зна веома добро да генерални однос Хрвата према Србима може комотно да се дефинише речју МРЖЊА, коју он често користи да би дефинисао свој став према новијим историјским збивањима у бившој Југославији (или прецизније речено- према Србима). По мени, његово резоновање јесте, да прикривањем свог стварног етничког порекла, и стављајући у први план више „неутрално“ словеначко- прикрива стварне мотиве иза својих монструозних злочиначких аката на територији Србије и Албаније, у време косовског „конфликта“ из 1999…
Други детаљ који је др Јуришевић покушао да иницијално прикрије у својим интервјуима за аустралијске и новозеландске медије јесте чињеница да је његов деда по мајци Франц, кога је он глорификовао као великог антинацисту и који је због те „своје борбе“ послат у нацистички концентрациони логор- управо био осуђен на дугогодишњу робију од стране послератних Југословенских власти због „колаборације са нацистима“. Када је тај податак угледао светлост дана у аустралијској штампи- др Јуришевић (који је ту чињеницу покушао претходно да прикрије) је то објашњавао тиме да је његов деда Франц био „велики борац“ против корупције, и да је због тога био осуђен од комунистичких власти. Ипак овде је тешко објаснити чињеницу, како се то његов деда вратио жив из нацистичких логора смрти Дахау и Матхаузен? Једино логично објашњење јесте да је деда устину био наци- колаборатор“- како друкчије објаснити не само његов повратак из логора смрти, већ и чињеницу да је од стране нациста деда Франц био „прекомандован“ из једног логора смрти у други, и преживео оба?). Наравно тај детаљ (који је он сам описао у свом интервјуу новинару Флори Бруки, у „Флорипресу“, у марту 2012) се није уклапао у Јуришићев покушај изградње перфектног породичног имиџа, па је покушао да заташка чињеницу да је његов „херојски деда“ суђен после рата као „наци-колаборатор“…
У прилог овој мојој теорији да је др Јуришевић, поред тога што је ратни злочинац и криминалац (убица), и патолошки лажов, иду и тврдње неких његових албанских сабораца. Наиме, у јулу 2012, амерички „Либертас“ је објавио чланак под називом „Хроника самопромоције интилигентног лажова Крега Јуришевића“, писан од стране Уке Лушија- у време „косовског конфликта“ 1999, потпарола Атлантског батаљона, у саставу терористичке ОВК. Луши описује др Јуришевића као веома лош морални карактер, поткрепљујући то чињеницом да је Јуришевић 1999 напустио супругу пред порођајем и оставио је саму са петогодишњим сином, да би отишао на „косовско ратиште“, да би тамо „правио материјал“ за своју будућу књигу и покушао да изгради имиџ плејбоја-хероја, који одлази у рат да „спашава“ тамо неке жртве, наводно „ужасног српског терора“…
Ука Луши не штеди речи да опише лош морални карактер др Јуришевића, кога назива између осталог и кукавицом, за кога каже да је био веома лош за морал, већ морално срозаних ОВК бораца. Луши каже да се пред албанским саборцима др Јуришевић у време напада Југословенске војске у рејону планине Паштрик тресао од страха, и ширио панику међу припадницима Атлантског батаљона. Уосталом, такав опис карактера се перфектно уклапа у профил једног кукавичког убице, типа Јуришевића, који је изгледа једино имао храбрости да убија беспомоћне и рањене Српске заробљенике- као и да „навија“ када су то албански терористи радили пред њим са заробљеним Србима.
Интересантан је детаљ који смо сазнали из нашег извора из „Јуришићевог окружења“, а то је да су му албански саборци у то време дали надимак НАЦИ. Сам др Јуришевић нигде у својим интервјуима или књизи не спомиње тај надимак- интересантно би било сазнати који су то били стварни мотиви да га чак и окорели терористи називају „нацијем“!? Према овим изворима, др Јуришевић је изазвао гнушање и код својих албанских сабораца, када их је наговарао да у рејону планине Паштрик, „борце“ који су подлегли ранама у борбама са Војском Југославије, уместо да достојно сахрањују, бацају у провалију!? Још ако знамо да је таква иницијатива долазила од стране једног „лекара“, онда све то само допуњује горњу слику веома лошег моралног карактера др Јуришевића.
Такође смо сазнали из наших извора, да је др Јуришевић био активни члан војних формација НАТО снага (самим својим статусом резервног официра аустралијске војске) и да је боравио у оквиру НАТО снага на босанском ратишту, у рејону Сарајева- податак који он нигде званично не спомиње(у његовој биографији је такође забележно да је „службовао“ у Афганистану, Источном Тимору, Гази…)!? Уосталом, како ћемо то документовати детаљније касније, према властитом признању др Јуришевића, у његовој књизи, он је у мају 1999 наводио ваздушне нападе на положаје Југословенске војске на село Планеја, у рејону планине Паштрик- том приликом је убијен и рањен неутврђен број цивила и припадника ВЈ(према хвалисању самог Јуришевића за аустралијске новине, у том нападу је убијено око 600 људи, где он признаје да је међу њима вероватно било и цивила?). Др Јуришевић је тада деловао као НАТО локатор. За такву комплексну улогу сателитског навођења авионских ваздушних удара, потребан је не само тренинг, већ и искуство (храброст- коју по горњим сведочанствима др Јуришевић није имао- за тако нешто није потребна, јер се то све чини са безбедне даљине).
Очигледно је да др Јуришевић неке детаље своје биографије комотно прећуткује, док друге или глорификује, или искривљује. Али исто тако је очигледно да др Јуришевић није оно за шта се сам приказује. Не само да није „борац за правду“ по угледу на нацистичког слугу, свог деду Франца, већ није ни оно за шта се приказује у својој „професионалној“ средини…
Поред тога што су његову јавно публиковану праксу „убиства из милосрђа“ на ратишу, јавно осудили многи светски и аустралијски медицински и етички стручњаци- попут његове колегинице Сузан Њухаус, професора хирургије на аделаидском универзитету, која је његове поступке назвала „деловањем изван медицинских и етичких оквира“. Или изјава председника Аустралијског медицинског удружења Едрјуа Пескиа, који је (зло)чињење др Јуришевића назвао као нешто „супротстављено његовој професионалној улози“, истакавши да др Јуришевић није смео да буде истовремено “у улози лекара и војника“!?
Такође смо сазнали да је др Јуришевић у 2007 био предмет тужбе од стране двојице својих колега Јана Роса и Џона Најта, који су отворено пред аустралијском лекарском комором оспорили његову стручност и етичност, о чему је писао лист „Аустралијанац“ у јулу 2007 године…
Очигледно је да је имиџ- хуманитарца, борца за правду, филантропа и „неприкосновеног“ медицинског стручњака- који је др Јуришевић покушао да створи у јавности, на веома климавим ногама. У следећим наставцима бацићемо више светла на његову контраверзну и проблематичну криминалну личност…
Наставиће се…
—————————
ПОВЕЗАНИ ЧЛАНЦИ:
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (1. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (3. део)
Ко је др Јуришевић- Лекар који је „лечио“ рањене Србе метком у главу!? (4. део)
—————————-
РЕФЕРЕНЦЕ
http://www.theaustralian.com.au/arts/craig-jurisevic-crossing-the-line/story-e6frg8n6-1225861993729
http://www.wilddingopress.com.au/Books/Blood-On-My-Hands
http://www.kurir-info.rs/australijski-hirurg-ubijao-kosovske-srbe-da-bi-im-pomogao-clanak-46781
http://www.wilddingopress.com.au/Authors/Craig-Jurisevic
http://libertals.com/kronike-e-vetepromovimit-finok-te-genjeshtarit-craig-jurisevic/
http://papermask.blogspot.ca/2010/06/on-jurisevic-ross-knight-and-anonymous.html
http://papermask.blogspot.ca/2007/08/accc-strikes-again.html
http://papermask.blogspot.ca/2007/08/bleeding-hearts-in-private-hospitals.html
https://www.facebook.com/pages/Craig-Jurisevic-Blood-on-My-Hands/354095313597
harmony./www.mercatornet.com/articles/view/battlefield_bioethics
http://rt.com/news/kosovo-serbs-barricades-ultimatum-065/comments/
http://www.upiu.com/articles/serbian-war-prosecutor-hunts-aussie-doctor-on-facebook
http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/
http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm
http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104
http://www.abc.net.au/local/audio/2010/06/02/2915815.htm
Surgeon at arms
http://howtocleanseyourbody.com/tech/surgeon-at-arms/
http://www.nzherald.co.nz/armed-forces/news/article.cfm?c_id=123&objectid=10656104
Click to access Ethics-ch-23.pdf
https://www.mja.com.au/journal/2011/194/6/battlefield-euthanasia-courageous-compassion-or-war-crime
http://imehrvatsko.net/namepages/view/family_name/prezime-Juri%C5%A1evi%C4%87
http://pravoslavnisrbi.com/istorija/ne-daju-se-srbi-moji-ne-mogu-im-nista-kauboji.html
https://maps.google.com/?ie=UTF8&ll=-34.93333,138.6&spn=0.676851,1.235962&z=10
http://www.cervens.net/legionbbs123/archive/index.php/t-10582.html
http://z10.invisionfree.com/Ignis_Ardens/ar/t7054.htm
http://www.militaryphotos.net/forums/showthread.php?182466-Albanian-Army-and-territorial-units-engage-Serbian-Special-forces-in-1999!!!/page2&p=5063290#post5063290
Драган Симовић: СРБИ, НИЈЕ ВАЖНО КОЛИКО ВАС ИМА, ВЕЋ КАКВИХ ВАС ИМА!
Срби, није важно колико вас има,
већ каквих вас има!
Само триста освешћених и посвећених Срба, више може учинити за Србство од тушта и тма неосвешћених и непосвећених Срба!
Пред Створитељем и пред ПраВасељеном није битна количина, него каквоћа!
Само тридесет и тројица у Богу Творцу и у Великом Духу Стварања усаображених и утемељених Срба, могу више учинити за Небо и Земљу од тисуће тисућа млаких и успаваних Срба!
Бити Србин, то значи бити изданак и потомак Оних који су се низвели Одозго у Праскозорје Стриборије.
Они који су низвели Одозго на Беломе ветру јесу синови Белога Бога Сварога!
Само тринаесторица освешћених и посвећених Срба, а ужижених и усредсређених на ПраИзвор Живота, могу покренути планине и горја, и преокренути Судбину и Усудбу, гле, Свеколиког Србства!
Није довољно само да се зовете Србима, већ да будете Срби у Бићу и Битију, и да Суштаством Суштим творите дела која ће да благослове Велики Преци, синови и кћери Трећега Неба!
Срби, није важно колико вас има,
већ каквих вас има!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 