Category: АУТОРСКА КОЛУМНА
СЕЗОНА ЛОВА НА ПРАВОСЛАВЦЕ: КОМЕ ЗВОНЕ ЗВОНА У „СРПСКОЈ“ ПРЕСТОНИЦИ!?
Какво нам је то „Српско“ школство када се на сред часа православна деца „изводе на стуб срама“ због искрених верских осећања!?
19 септембар 2012, СРБски ФБРепортер
Пише: Миодраг Новаковић
КОМЕ ЗВОНЕ ЗВОНА У „СРПСКОЈ“ ПРЕСТОНИЦИ!?
Недавно, у земљи која се „још увек“ зове Србија, и у сред Српске престонице „која је то све мање“, одиграо се инцидент који можда на први поглед можда и нема неке видљиве далекосежне последице- али је једно жалосно сведочанство, жалосног стања наше нације, и још жалоснијег стања „наше“ просвете…
За време часа географије у првом разреду Десете београдске гимназије, огласило се црквено звоно из комшилука, и једна млада, посвећена и лепо васпитана православна хришћанка, наравно ученица (у овој истинитој причи), се сасвим спонтано и ненаметљиво прекрстила. Тај њен чин није прошао непримећен будном и надобудном професору географије (чије презиме се нажалост такође завршава на „ић“, и који је себе, након „медијског и јавног разобличавања“, спремно декларисао као „православца“) и он је тада просто „зајаукао од бола“ (попут нечастивог када му се укаже Свети крст), искаливши свој (вероватно) „еуро-екуменистички“ бес на јадном детету, и јавно је „кажњавајући на лицу места, и то „по кратком поступку“…
Овај назови „педагог“ је, према исказу мајке малолетне девојчице, „урлао из свег гласа“ не њено дете, забранио јој на „лицу места“ да икада понови „инкриминисану радњу“, и чак јој је претио да ће је удаљити са наставе. Наравно, овај подмукли напад на психу девојчице и њена искрена верска осећања је изведен на сред часа, без икакве дискреције и негирањем било каквог права на одбрану невиној девојчици– очигледно са циљем да се та млада особа јавно „изведе на стуб срама“ пред њеним вршњацима- и вероватно да се свим другим потенцијалним „верским деликвентима“ утера страх у коске. По свему судећи овај „педагог“ би можда и успео у тој својој прљавој намери- да није било храбре мајке ове понижене девојчице, која је обелоданила цео инцидент новинарима Курира.
Новинари су позвали инкриминсаног професора, са захтевом да образложи своје мотиве за овако бруталну (не)педагошку акцију. Професор је признао да је „рекао“ девојчици да „то“ не треба да ради, односно да не сме да се крсти на часу? Одмах је устврдио да је и сам православац, али да је за њега религија „нешто приватно“ и да крштење на часу он сматра „банализовањем религије“. Наравно овај „педагог“ је све учинио да у сусрету са новинарима себе оправда и умањи овај озбиљни инцидент, покушавајући да себе прикаже као „разложну особу“!?
Професора је покушала да оправда и сама директорка Десете београдске гимназије, наивно покушавајући да протумачи новинарима „шта је професор мислио“ када је то урадио, али и по директоркином властитом признању њен колега је „бурно реаговао“!?
Према њеним речима „Професор јесте то РЕКАО, али само зато што МИСЛИ да деца не би требала да на часу исказују своја религијска осећања“– изјавила је директорка, да би на крају „подвукла“ да и она дели „исти став“!?
УМЕСТО ЗАКЉУЧКА
Овакав став, пре свега директорке, која је све учинила да оправда дубоко неправедан чин свог колеге, по мени (писцу ових редова) указује на неколико веома озбиљних ствари у целој овој причи. Као што сте приметили, ни професор, ни директорка се нису позвали на законске прописе, или неку другу регулативу, приликом „прања руку“ од овог инцидента, већ само на оно „шта они лично мисле“!?
Следеће што ми је пало у очи, јесте правдање од стране професора, и одбрана од стране директорке, дубоко непедагошког чина, који је чак и сама директорка назвала „бурном реакцијом“… У ствари, ако сте сагледали детаље инцидента- са којима се у суштини поклапају изјаве мајке девојчице, и које директно, или индиректно потврђују и ова два назови „педагога“, очигледне „другосрбијанске оријентације“- млада девојчица, посвећена православна хришћанка, је овде очигледно(и документовано) била изложена отвореном „психичком терору“ и јавном понижењу пред својим вршњацима, отвореном претњом да не сме убудуће да јавно показује своја верска осећања, и отвореном претњом ускраћивања њеног уставом гарантованог људског и грађанског права на образовање (као и на безбедно и безбрижно детињство)!!!
Већина психолога ће вам рећи да овакво трауматско искуство и психичко насиље над младом особом у том добу (и то од стране такозваних „васпитача“ којима су ти млади људи у свом „најосетљивијем“ животном добу поверени на „бригу“), може да остави дубоке психичке ожиљке до краја живота! Да не говоримо о урушивању угледа, нашег већ ионако поприлично неугледног школског система…
У целој овој причи, намерно сам избегао да наведем имена (негативних) актера ове приче, јер за ову причу она и нису толико битна- колико је битан овај већ тако препознатљиви „ДругоСрбијански и АнтиСрпски патерн“ које се данас практично увукао у скоро све Српске националне институције, за чији рад Српски грађани одвајају свој, углавном тешком муком, зарађени новац, и поверавају им оно што им је највредније у животу, а то су наши млади нараштаји- Да би ето, као што видимо у овој истинитој причи, уместо образовању и педагошкој бризи, били изложени јавном понижавању и психичком терору…
Чак и да у целој овој причи нема „мрачних побуда“ и да је деловање ових „педагога“ било мотивисано једино (у нашем друштву све присутнијим) „прозападним, другосрбијанским помодарством“ и трапавим покушајем примене ишчашеног западног „мулти-култи“ модела, у нашем школству- то је опет по мени недопустиво. Ми знамо да је тај модел чак и на западу проглашен „мртвим“ (Ангела Меркел је недавно дословце изјавила да је у Немачкој „мулти-култи“ мртав!?). Видимо поражавајуће резултате тог модела у Француској, где су законом забрањена сва јавна испољавања религијских осећања и истицања религијских симбола. Конкретно у Француској као резултат такве државне „мулти-култи“ репресије- „питоми“ и цивилизовани хришћани (који су васпитавани и „утренирани“ да поштују прописе) су изложени легалном прогону и плаћају цех, док су рецимо агресивни муслимани, који свуда прате своје „буле“ и силом спречавају полицију да примени закон- и још црње, у хиљадама, па чак и десетинама хиљада излазе на дневне молитве у сред великих француских градова, да би блокирали читаве делове града, тргове, улице…, тако загорчавајући живот свима око себе- док импотентна Француска држава вежба строгоћу на староседеоцима. Бојим се да сада видимо у пракси примену истог модела и овде у Србији. Попут овог надобудног и „мулти-култи острашћеног“ професора, појављиваће се вероватно и многи други њему слични, који ће „тренирати строгоћу“ на нашој православној деци- док ће истовремено ћутке прелазити преко много горих ствари у муслимански доминантним областима Рашке области и Прешевске котлине. Да не говоримо о „мађаризацији и хрватизацији“ Војводине, о чему смо већ доста опширно писали на страницама овог блога…
За читаоце који желе да се упознају са ближим детаљима ове уистину трагичне приче, прилажем у наставку чланка линк на оригиналан извор ове вести…
За правну државу, ако још увек постоји у земљи Србији, предлажем да за почетак пошаљу Просветну инспекцију у „Десету београдску“ и исту „окрену наопачке“….
М. Новаковић
Референца: http://www.medio.rs/43903_Skandal:-Profesor-zabranio-djacima-da-se-krste!.html
СИМОВИЋ: Кустурицу за министра екологије!
Једно песничко промишљање
Кустурицу за министра екологије!
Драган Симовић
Нико тако савесно и одговорно не би водио министраство екологије као Емир Кустурица, свестрано надарени уметник и велики посвећеник Србства и Словенства!
Ја знам да се сваки расни уметник клони политике и власти, зато што је његова душа толико широка, широка као море сиње, те стога и не може да се смести ни у какве калупе, ни у какве системе!
Тој души би било претесно у свакој политици, у свакој власти; та душа би венула и сахнула у сваком систему!
Али би, на прилику, Емир Кустурица, рецимо, могао да буде почасни министар екологије (ваљало би, зацело, и то да се установи!); неко одговоран и битан; неко ко би се питао и уважавао, при самом министарству, при (или на) самој влади; неко ко осећа, појима и сазерцава Природу изнутра, свом душом својом, свим бићем својим!
Зашто Кустурицу предлажем за почасног министра екологије?
Зато што је сам самцијат Кустурица учинио више на заштити Природе од свих србских влада у последњих стотину година!
Зато што је Кустурица (уз Николу Алексића, из Еколошког покрета Новог Сада) једини посвећеник, у овоме времену, који нешто сушто предузима и чини, да би се ова Лепота и Дивота Србије сачувала за оне који ће после нас доћи!
Тако би се зауставило, или макар одгодило, расипање и уништавање оне праисконе Лепоте коју смо од својих Прадака наследили.
Оно што смо од Предака као Дар Божји наследили, то не сме да распродаје, расипа и уништава ниједно министраство, ниједна влада, ниједна власт!
Природна добра не могу се новцем вредновати!
Господин Милан Бачевић може да распродаје своју дедовину (ако је има!), али Србију мора да чува!
Србија не припада само овим садањим Србима, већ и Србима који су били, као и Србима који ће једном бити!
Господине Бачевићу, требало би да учите од Белих Индијанаца како се Мајка Природа чува, негује и брани!
Ако уништимо Мајку Природу и себе смо уништили!
Да ли имате ту Свест?
Да ли сте одговорни пред онима који ће после нас доћи, који једном морају доћи?
Рудници су далека прошлост!
И само још неосвешћени и бесловесни, појединци и народи, размишљају о копању по утроби Мајке Земље, о вађењу некаквих само њима умишљених руда!
И стога, на концу, предлажем Емира Кустурицу и Николу Алексића за почасне министре екологије при влади Србије.
Као почасни министри екологије, њих двојица ће, верујем и знам, лакше да се боре против оних који не знају ко су, чији су, одакле су пошли, и куда и камо иду!
СИМОВИЋ: Снага народа јесте у Духу Стварања (песма посвећена Весни Веизовић)
Снага народа јесте у Духу Стварања
Драган Симовић
ВЕСНА ВЕИЗОВИЋ- ФБР аутор и добитник „Златног пера“ УСКС…
Таленти се морају неговати!
Један народ је, између осталог, велик онолико колико талената успе да однегује!
Што више даровитих личности у једном народу, тим већа и духовна снага тога народа!
Тешко народу који не уме да одгаја и негује своје таленте; народ без талената јесте само привидно жив!
Тако су говорили Гете и Тагоре.
Два велика песника Истока и Запада.
Дух држи како појединце тако и народе!
Чему ово писаније?
Ово писаније је истовремено и последица и узрок, нечега што је било и нечега што ће бити!
Хајде песнички да поједноставим!
Нама је Србима, у овоме часу, драгоцена свака даровита и самосвојна личност.
Ми смо и дошли довде докле смо, а знамо како смо и зашто смо дошли, само стога што кроз многе нараштаје нисмо одгајали ваљано даровиту и паметну децу.
Уместо талената, сада имамо медиокритете и дебиле на свим кључним местима, од културе, преко образовања, привреде, судства, војске, па све до самог врха политике!
Све је то последица занемаривања и одбацивања талената!
Ако убијеш памет једном народу, онда остаје стадо оваца које се води на кланицу!
Наши душмани управо то чине у овоме трену!
Жешће него икада раније.
Ваљда сте то схватили!
Већ неко време, примећујем, и препознајем, да је све више даровитих и образованих на друштвеној мрежи: на сајтовима, блоговима, порталима, на буку (бук, буки, буква – чиста србска реч!), на страницама електронских часописа.
И, ја на основу тога закључујем, да се Србство (мада жестоко гушено и споља и изнутра!), полако буди, и освешћује.
Али, нама је дужност; свима нама и свакоме од нас понаособ; да, на овај или онај начин, припомажемо сваку даровиту (а поготову младу), и самосвојну личност!
Да будем одређен.
Запазио сам, још од раније, Весну Веизовић!
Млада, даровита, образована, морална, родољубива и самосвојна личност.
Њени текстови имају душу, имају покретачку снагу, имају тачку ослонца а имају и вертикалу!
Њен стил је, истовремено, и урођен и однегован, самосвојан и самобитан, а језик јој је књижевно разуђен, прочишћен и уобличен.
Весну би, будући да је млада, ваљало подржати.
Бодрити је и соколити, како би Песник рекао.
Напросто, рекламирати је, на овај или онај начин.
Опростите за ову реч рекламирати, али управо сам на нешто слично мислио!
Зашто? Питате се!
Зато што она друга, душманска страна Србства, управо то чини, само тамо нису личности попут Весне Веизовић, већ персоне која су сушта и опречност и супротност Весни.
И то сте ваљда схватили, и освестили!
Овај умни и духовни рат против Србства тек је отпочео.
Морамо имати што више самосвојних личности попут Весне Веизовић!
Сваки њезин текст је пун погодак!
А перо јој је оштро, убојито!
Подржимо је!
Подржаћемо и себе!
СИМОВИЋ: Злочини у име вере!
Злочини у име вере!
Драган Симовић
Најгрознији злочини, кроз векове и светове,
чињени су у име вере!
У име бога!
Највећи мрак настањен је у душама и умовима дивљих, непросвећених и неосвешћених верника!
Верско лудило јесте најстрашније и најгрозније лудило, не само у овоме свету, већ и у свим иним световима!
На стотине милиона словесних људи, стављано је на најсуровије муке, убијано на начине који превазилазе све ужасне слике Пакла, све замисли наше, сву машту нашу, а све је то чињено у име вере, у име бога!
Србски је народ највећа жртва свеколике верске мржње, свеколиких верских ратова!
Срби у свом Бићу и Битију имају светлосни запис свих ужаса, свих грозота, верске мржње и верских ратова!
Срби су највећи мученик, највећи страдалник, како од мухамеданаца тако и од кршћана!
Ко може да преброји, колико је милиона Срба, на најсуровији начин, уморено кроз векове минуле, у име вере, у име бога!
Двадесети век јесте најмрачнији, најсуровији век за Србе!
Просто су се наши усудбени суседи утркивали у злочинима над Србима!
Србски се Усуд огледа у томе, што Срби имају за суседе оне који носе праискону зверску мржњу према Србима!
А та мржња према Србима јесте мржња у име вере, у име бога!
И, на концу свега, ово мало, после свих вековних погрома, претеклих Срба, неко жели да братими и сестрими са највећим србским крволоцима!
Да братими и сестрими србску цркву са кршћанском црквом, са црквом ножа и србосека, чији темељи почивају на србским костурницама!
Само бесловесни Срби, и сумасишавши Срби, могу то да прихвате!
Језичка разјасница.
У овој сам Песми, словесно и освешћено, именицу бог писао малим словом!
А ви ћете схватити зашто!
Сви ти злочини нису чињени у име Бога Створитеља, већ у име бога мрака, мржње и зла!
СИМОВИЋ: Хоћемо ли да се боримо, или смо се већ унапред предали?
Хоћемо ли да се боримо, или смо се већ унапред предали?
Драган Симовић
ЗА НАШЕ СЛАВНЕ ПРЕТКЕ ПРЕДАЈА НИЈЕ БИЛА ОПЦИЈА- ДА ЛИ СМО И МИ ДАНАШЊИ СРБИ ДОСТОЈНИ ЊИХОВА „ИМЕНА“?
Да ли смо се то ми још пре битке, пре боја, унапред предали непријатљу?
Да ли смо то ми одустали од борбе?
Ако смо одустали од борбе, онда знајте, да смо одустали и од живота!
Живот је борба непрестана, на свим пољима живљења, на свим ступњевима бивствовања!
Борити се, значи живети!
Ко то благовремено не схвати, и не освести, тај је, уистини, изгубљен, не само за овај живот садањи, већ за све минуле и будуће животе!
Постали смо понизни, снисходљиви, уплашени и престрашени.
Велик је страх завладао нашим срцима, нашим душама, нашим мислима, па и сновима нашим.
Свима се на путу склањамо, помичемо се устрану, главе смо погнули и гледамо у земљу.
Почели смо и својих сенки да се плашимо.
Ни најмање не личимо на своје велике претке!
На оне претке пред којима никакве силе земне нису стајале на путу.
На оне претке који нису гледали колики је и какав је непријатељ њихов, но колика је и каква светиња коју бране, и коју морају да одбране!
Умислили смо да је наш непријатељ велики.
Не, није велики наш непријатељ, него је велики страх у нас!
Умислили смо да је наш непријатељ моћан.
Не, није наш непријатељ моћан, већ смо ми постали немоћни.
Као да смо пре времена и рока остарили!
Као да нема живота у нама!
Као да смо мртворођени!
Само онај који се бори за живот, зацело ће и живети и умрети у слободи!
Живети у слободи, и умрети у слободи, то је сан сваког словесног, посвећеног и освешћеног Човека!
Такав је Човек и имао разлога да се роди!
Таквога се неће постидети ни преци нити потомци.
Такав након смрти, након привидне смрти, прелази у вечан живот.
Вечан је живот стварност, стварност виша и већа од ове привидне стварности у свету.
Велике личности не умиру.
Велике се личности само селе из света у свет!
Наши су велики преци, Ведски Срби, КолоВени и Аријевци, знали да је страх највећи човеков непријатељ.
Страх човека одваја од Бога.
Што је већи страх, човек је све више удаљен од Бога.
Победити страх, значи загрлити Бога.
Загрлити Бога, значи бити једно с Богом!
Свако се од нас рађа два пута.
Први пут од мајке, а други пут Одозго, од Духа Великога, од Живога Бога.
Прво рођење је тренутачно, а друго рођење је васцели живот.
Друго рођење је без почетка и свршетка.
Друго рођење јесте борба непрестана.
Борба за вечан живот.
Ко тако сазерцава, уистини, бива на Божјему Путу!
СИМОВИЋ: "Србија у пауковој мрежи"
Србија у пауковој мрежи
Драган Симовић
Србији ће најтеже бити да се избори сама са собом, да савлада зло у себи самој, да победи саму себе!
Све оне важне, па и суштаствене послове, на свим пољима живота и живљења, на свим ступњевима стваралаштва, које је Србија дуго одлагала (одлагала и одгађала!), до унедоглед, кроз многе нараштаје, сада су се сустигли, сабравши се на једном месту, и затворивши сваки пролаз, сваку стазу и сваки путић, на било коју страну простора и времена!
Спољни непријатељ, знамо то добро одавно, увек се појављује онда када изнутра, између нас, нема слоге и јединства, када унутра, међу нама, преовлада себичност и саможивост, грабеж и отимачина, разврат и блуд!
И заиста, никада ми, кроз векове, нисмо били побеђивани извана, већ свагда и увек изнутра!
Онај што је упознао србску повесницу, разумеће о чему приповедам, и зашто тако приповедам.
Да разјаснимо и да освестимо!
Власт смо вазда и навек имали онакву какву
заслужујемо!
Свака наша власт била је наша слика и прилика!
Какви ми, такви и наши владари!
Неслога, међусобице, расколи, мржња и ратови, све нас сустопице прати откада знамо за себе.
Све брат против брата.
Све свој на својега.
Е, сада је дошао тренутак кад више нема одлагања и одгађања за неко будуће поколење!
Сада смо ми, управо ми, то будуће поколење; сада смо ми, управо ми, сва будућа поколења наша!
Ми смо сада самима себи и преци и потомци!
Од наших дела, управо у овоме часу, зависи судбина како наших предака тако и наших потомака!
Ако ово не схватимо, и не освестимо, на прави и суштаствен начин, онда ћемо бити заувек изгубљени у неким далеким звезданим јатима!
Србија је у пауковој мрежи!
Замислите огромну паукову мрежу у коју је упала Србија; и сада је само питање тренутка када ће је прогутати исполински паук, неман и несит
створен нашом себичношћу и саможивошћу, нашом похлепом и мрзовољом, нашом мржњом и братоубиством!
У Србији одавно нико ваљано не обавља своје послове, дужности и задатке!
Нико за своја дела, боље рећи недела, не одговора ни пред Богом нити пред народом!
Нико у Србији не размишља о самој Србији, о Србији као држави, као заједници свих нас, свих житеља, свих појединаца, свих оних који су били, који јесу и који ће једном бити!
Тако је од дна до врха, и од врха до дна.
Не само да лажу и краду они који су на власти, у власти и при власти, већ то исто чине и они на дну, они мали људи са којима често саосећамо; дакле, сви редом и заредом, од председника државе до последњег чистача улица, или ратара у некој њиви, на неком пољу под звездама!
Свако се труди, уистини, не да буде бољи од онога другог тамо, већ гледа како ће да буде гори од горега!
Е, видите!
Ако смо већ такви какви јесмо, каквом онда добру и бољитку можемо да се надамо?!
Како можемо да успевамо и да побеђујемо, када смо лажвиви, потуљени и зли?!
Сви ми!
Заиста, ни себе не изузимам!
Ми овакви какви јесмо, не само што никоме не требамо, но ни самима себи више нисмо потребни!
Наравно да још има наде за нас!
Још можемо нешто да учинимо!
А то нешто јесте суштаствено!
Можемо да преокренемо и променимо своју судбину, своју усудбу!
За почетак, да победимо сами себе!
Да победимо себичност и саможивост!
Да победимо мржњу и злобу!
Да прихватимо брата за брата!
Да у брату видимо себе, и у себи да препознамо ближњега својега!
Када то учинимо, верујте, тада смо већ више од пола посла обавила!
Тада ћемо бити као снова рођени –
али Одозго, од Бога Живога!
Драган Симовић – Издалека се све много боље види!
Издалека се све много боље види!
Драган Симовић
Слово Песниково, Песма благодарна, поводом додељивања
признања Златно перо, од Удружења србских књижевника
Словеније.
Песник је позван да служи Истини и Љубави,
Светлости и Животу, Доброти и Лепоти, а све су то
само друга (и мада привидно различна, ипак, слична и
сродна!), имена за Бога Живога,
за Створитеља.
Онај који служи Богу, служи и Роду својему,
јер и Род је од Бога!
Служећи Богу, Истини и Љубави, гле, Песник и Језику
својих Светих Предака служи, будући да у Језику Душа
Рода и Племена обитава.
Заиста, Језик је пра-завичај Песников!
Језик је наше пра-памћење, наше пра-сећање, наше
пра-бивање.
Језик је Светлост у нама!
Светлост преточена у Звук, у Глас, у Реч, у Слово.
Језик је Душа Народа!
Нема Народа без Језика својега!
Језик је Духовно Биће усаображено са Духовним Бићем
Народа.
Живот Језика јесте истовремено и Живот Народа.
Умирање Језика јесте истовремено и умирање Народа.
Кад један Народ изиђе из Језика својега, убрзо увене и
усахне као биљка ишчупана из корена!
Ко чува Језик, чува и Род свој.
Ко чува Језик, чува и Светлост Бога Живога!
А Песник је, гле, позван, и прозван, да чува Језик као
Светињу над светињама!
Благодарим, од Срца, онима који су видели, и
препознали, дела моја песничка, посвећена Језку и
Роду!
Заиста, издалека се све много боље, и јасније, види!
СИМОВИЋ: Да се пита, и послуша, Србско Расејање!
Да се пита, и послуша, Србско Расејање!
Драган Симовић
Србско Расејање јесте покретачка и животна снага Србства и Србије.
Суштаствено дејство, божанска енергија.
Ово питање такомора да се посматра, и тако Умом и Срцем мора да се види!
Тако мора да се сазерцава!
Запамтимо ову реч: мора!
Јер то је морање пред Створитељем, пред ПраВасељеном, пред Србством и Србијом, пред онима што долазе, и онима што ће једном доћи.
Докле ћемо да се плашимо речи: мора?
То је заветна реч сваког Заветног Србина!
Као што мора да се дише, да се пије вода, да се једе, да се спава, тако исто мора и Србство да се чува, и да се негује!
Да се пита, и послуша, Србско Расејање!
Да Србско Расејање буде у нашим мислима, у нашим срцима, у нашим сновима!
Није важно где Срби, где Србкиње обитавају диљем земаљскога шара, они вазда и свагда, душевно и духовно, морају бити у Србству, у Србији!
Матица Србија мора бити Мајка Србија!
А Мајка ниједно своје чедо не изузима.
Мајка је вечно Мајка свој деци својој.
Свака власт је тренутачна, пролазна и ништа.
Ми морамо да створимо Србско Језгро, Србски Егрегор, независно од сваке власти!
Србски Егрегор мора да врши притисак на сваку србску власт, на сваку србску владу!
Егрегор је нешто попут духовног племства, попут духовне аристократије, попут духовне и умне елите!
Егрегор мора бити изнад сваке владе, а никада не сме бити подређен ниједној влади!
Духовна елита је изнад политике и политичара.
Политичари морају да питају, и да послушају, духовну елиту!
Србско питање тако мора да се сазерцава!
Србско Расејање, Србска Дијаспора, мора бити питана, и мора бити саслушана и уважавана!
Нека ово буде Завет сваког расног и освешћеног Србина, сваке расне и освешћене Србкиње!
Свуда и свагда!
СИМОВИЋ: "Душа Србске Мајке"
Душа Србске Мајке
Драган Симовић
Када уроним у своје Божанско Биће, у Биће што јесте Светлост Праискона, онда ту видим, и препознајем, Душу Србске Мајке!
То је она смерна, тиха и сетна Душа, Душа широка као море сиње, која све појима, која све разуме, која све прашта!
Ако бих ту Душу изразио, и нарисао, у ваграма древнога живописца, онда би та Душа исијавала око себе нежно плаветни светлосни венац што обујима Небо и Земљу и свеколика обзорја унаоколо.
Душа Србске Мајке јесте Биће и Битије расне Србкиње.
Оне Србкиње која је кроз многе векове и светове проносила и сачувала ту дивотну Божанску ВедСрбску, Стриборјанску, Хиперборејску и Аријевску Душу.
То је она топла и жива Душа, која све упија и све из себе исијава и зрачи.
Душа која је истовремено оваплоћење и Вере и Знања, Љубави и Доброте, Лепоте и Дивоте!
О тој Души Србске Мајке може се беседети и певати, може се књижевно писати и умно расправљати, али ће нам она вазда и увек остати недоречена и недопевана, остати тајанствена и тајинствена!
Та Душа се никада не може чулима овога света познати, будући да сама та Душа и није од овога света.
Та Душа је из виших духовних светова, о којима огромна већина људи, поробљена вештаством и лажном мудрушћу овога света опсене, никада ни сневала није!
Та Душа је сачувала, кроз многе векове од Праискони, све оно што је и најлепше и најдивотније и најмудрије у Свеколиком Србству!
Та Душа је сачувала и Језик и Писмо, и Веру и Предање, и Радост и Тугу Свих Срба, ма где ти Срби данас обитавали, и ма како се сада звали!
Та Душа лебди негде високо у Лучезарном Кругу тајнствених и невидљивих светова, у праисконом молитвеном тиховању, бдијући над свеколиким успаваним Србством!
И, управо ће та Душа, Душа Србске Мајке, у времену које долази и које је већ дошло, спасити успавано, разрођено и расрбљено Србство!
ВИКИЛИКС- ХРОНОЛОГИЈА ЗЛОЧИНА ИЗДАЈЕ 6.ДЕО: ТАДИЋ САБОТИРА Р. СРПСКУ- РАДИ НА ПРИЗНАВАЊУ КОСОВА…
ДЕПЕША: 10BELGRADE25, 2010-02-05 14:20:00, SECRET
Режимски тајни преговори о „саботирању“ Републике Српске, прихватању „косовске државе“ и уласку у НАТО…
Шта нам открива најновији Викиликс документ кодиран као „VZCZCXRO7590“, чије је полазна „пошта“ била Америчка амбасада у Београду, датиран 5-ог Фебруара, 2010, означен као строга тајна и прослеђен: Хилари Клинтон, америчком Националном савету за безбедност у Вашингтону, Америчкој војној команди за Европу у Ваихингену у Немачкој, америчком државном Секретару одбране и америчком представнику при британском ратном ваздухопловству, као и 18 америчких амбасада и конзулата у ширем региону!? На први поглед не тако много, али на „други поглед“ и читањем између редова и више него доста…
Прво сама класификација документа, а потом и списак оних којима су упућене копије извештаја, већ говори довољно о значају документа. Наравно када су у питању дипломатски документи ове врсте, нереално је очекивати да ће се у њима наћи исувише компромитујућих чињеница, али је реално очекивати да ћемо наићи на компромитијући садржај- у овом случају тај садржај је и више него компромитујући за „српски“ владајући режим. Кренимо редом:
Саветник за спољну политику председника Србије, Јован Ратковић се састао са америчком амбасадорком Ворлик у Београду, и том приликом су дискутовали више тема, пре свега Косово, улазак Србије у НАТО, односе са Хрватском, Црном Гором и Македонијом, улазак Србије у ЕУ итд. Овде је важно рећи да се „српска“ страна није више отворено залагала за повратак Косова под Српски суверенитет, већ за одржавање „статуса кво“ неформалне поделе Косова, и да је Ратковић пренео Тадићеву чврсту опредељеност да „уведе“ Србију у НАТО.
Ратковић је амбасадорки Ворлик пренео опредељеност Србије да настави тесну сарадњу са САД по питању „веома осетљивих“ обавештајних садржаја, као и да ће појачати војну сарадњу са америчком националном гардом из Охаја, ради тренинга за „мировне операције“. Такође је обећао слање 50 додатних припадника жандармерије на Хаити, као и „мировњака“ у Либан. По питању Косова амбасадорка је изразила забринутост због конфронирајућег става једног дела српске владе, на шта је Ратковић изјавио да ће се Србија потрудити да питање Косова „реши“ на мирољубив начин тако што ће се и Албанци и Срби осећати као „победници.“ Ратковић је изјавио да планови Америке и Питера Фејта да се север Косова стави под контролу војном интервенцијом НАТО-а нису добри јер би изазвали нестабилност у самој Србији и угрозили позицију „српске“ владе. Амбасадорка је негирала војне планове за заузимање севера, али је потврдила да САД и ЕУ имају планове да „наметну“ интеграцију српског Севера у оквиру „албанског Косова“.
Ратковић је пренео амбасадорки лична уверавања председника Тадића да Србија „неће моћи“ још дуго да остане ван НАТО-а, као и да је расположење у српском народу за улазак у НАТО све веће(!?). Нагласио је да „Србија“ предузима практичне кораке ка уласку у НАТО, и да повећава сарадњу са том организацијом, да је послала српског амбасадора у седиште НАТО-а , као и да ће председник Тадић лично посетити Брисел да би званично отворио то „српско“ представништво при НАТО-у, у јуну или јулу и да се нада да ће тада моћи лично да се обрати Северноатлантском Савету.
Нагласио је, да је Тадић лично дао налог министарству спољних послова и министарству одбране да повећају учешће у аустријском “PfP”акционом моделу (борби против криминала на јужном Балкану), пошто је то учешће предуслов за чланство у НАТО.
Што се тиче уласка Србије у ЕУ, ту је Ратковић демонстрирао песимизам због „ЕУ засићености“ новим чланством, и притом се пожалио на опструкцију од стране Немачке која сматра нове чланице ЕУ економским баластом, а не „напретком“- што све то, по Ратковићу, чини приступ у ЕУ све више политичким, а не техничким питањем. Ратковић је потом по питању ЕУ покушао да буде оптимистичан и нагласио је да ће десетогодишњица „октобарске демократске“ револуције и државног удара против Милошевићовог режима ове године, бити прилика „српским“ властима да подсете свет на демократске тековине те „револуције.“
Што се тиче Хрватске, ту је Ратковић нагласио да председник Тадић ради са Хрватском „дискретно“ на решавању билатералних питања. По питању Босне, Ратковић је изјавио да упркос чињенице да би већина грађана Републике Српске желела да се одвоји од БиХ и уједини са Србијом, позиција председника Тадића је да Србија пре свега подржава територијални интегритет БиХ. На крају је навео да је у Црној Гори организовани криминал велики проблем, али да је Србија и даље отворена за сарадњу са Црном Гором.
Овде сада наилазимо на део документа, на који је америчка амбасадорка ставила забелешку да се „заштити“, а то је део у коме Ратковић описује тајне разговоре са енглеским амбасадором у Београду о плановима председника Тадића за Косово, под три опције-
Опција А: Делимичан суверенитет државе Србије на северу Косова као и над 5 манастира на југу- у том случају би Србија прихватила постојање „државе“ Косово, али га не би формално признала.
Опција Б: Подела Косова.
Опција Ц: Србија прави избор: или Косово, или ЕУ.
По америчкој амбасадорки за Београд је изгледа најприхватљивија опција А и за исту се највише залаже, али ће одбијање српских власти да формално признају Косово, вероватно „одложити“ улазак Србије у ЕУ на неодређено време.
Из овог тајног документа се јасно види да председник Тадић ради иза леђа свом народу и Народној Скупштини, и увелико припрема Србију за улазак у НАТО. Такође видимо да је „српски“ режим свестан од уласка у ЕУ нема ништа, и да признаје да то питање није – како се нама сваког дана са државно контролисаних медија презентује- „само“ техничке природе већ политичке, што опет потпуно разоткрива његов уцењивачки карактер.
На крају по питању Косова, видимо да се „српски“ режим опредељује за опцију којом се прихвата постојање сепаратистичке „државе“ Косово- ускраћено за формално признање– под условом да се Београду да ограничени суверенитет над српским севером и над пет манастира, с тим што би прави суверенитет над косовским Србима и српским светињама у стварности припао лажној „држави“ Косово. Ако је и од „нашег“ председника- много је!
Референца:
http://wikileaks.ch/cable/2010/02/10BELGRADE25.html
Обратите пажњу на „додатак“ у наставку, у коме сам превео кључни параграф из инкриминисане дипломатске депеше. Из приложеног превода се јасно види како Тадићев „емисар“ Ратковић подучава „америчке господаре“ како да саботарију Републику Српску и „дефакто“ укину њену независност… У неким земљама се такво деловање назива Велеиздајом…
————————————————————————————————
СРБСКИ ЖУРНАЛ 